Пише: Мина Гезовић
Јавна установа „Захумље“ је, у оквиру трибине „Агора“, уприличила разговор са др Владимиром Коларићем, теоретичарем умјетности и културе на тему: „Естетика вјечног: Између хришћанства, умјетности и филма“.
Коларић је прозни и драмски писац, теоретичар умјетности и културе и преводилац. У више наврата писао је на тему хришћанства и умјетности, посебно у књигама „Хришћанство и филм“ и „Хришћанство и уметност“.
Како је појаснио, током разговора са уредницом трибине „Агора“ Анђелом Караџић, као књижевнику није му циљ да о умјетности говори кроз призму теологије, јер није теолог, али се труди да све што пише буде теолошки засновано. За сваког вјерујућег човјека и нема разлике између теологије и живота – она је рефлектовање живота у вјери, али и само искуство тог живота, наглашава Коларић.
„Ја пишем зато што другачије видим ствари како ми се чини да други око мене не виде. Да видим у људима, око људи, између људи, међу људима, постоји нешто што многи, чини ми се, да не виде. Или бар се не види! Није само свијет оно што се види. И некако кроз умјетност то покушавам да ухватим“, каже Коларић.
Вјерујући човјек живи као и свако други, служи се и изражава важећим културним формама и језицима, а његова религиозност је важан сегмент његовог живота, може се рећи и одређујући, јер се тиче основних питања смисла. А сврха умјетности и умјетника јесте да трагају за смислом, да проникну у тајне човјека и свијета, каже Коларић.
„Тај степен односа између људи и фокусирање на људе, дакле мени лично је било јако важно. Интересује ме човјек. Не само човјек какав се види, или какав се осјећа, или какав се показује на први поглед. Свако од нас носи маску, свако се претвара, сви се ми претварамо, играмо улоге, мање или више, то и морамо, просто, друштво не може да функционише без тога. То се не односи само на оне које сматрамо лицемјерима, већ на све нас. А ви као умјетник мислим да имате жељу да проникнете иза те маске“, каже Коларић.
Коларић је, као гост трибине „Агора“, са публиком подјелио своја размишљања о односу умјетности и религије и њене способност да посредује и изрази хришћанско искуство и осјећање свијета.
„Ако умјетност постоји само на нивоу идеје, она не значи ништа. Она је окренута према неком материјалу и ако није коминикативна ни перциптивна, није доступна чулима и она не постоји. Е, сад, ви кажете „ОК, то је све лепо“, али како ви сад кроз то можете да видите нешто што није видљиво очима? Како уопште представити чулима оно што није видљиво и цијела прича о религији и умјетности је то! И све те односе према умјетности, значи забрана сликања у неким религијским традицијама и формулисање, да кажемо, одређених праваца како је то могуће, расправе поводом тога, показале су многе конктерне ствари како је могуће тако нешто видјети“, истиче Коларић.
Трибину „Агора“ организовала је ЈУ „Захумље“, у оквиру манифестације „Септембарски дани – Никшић 2025“ и Никшићке културне сцене 2025.
Извор: РТНК
