Субота, 28 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Коларић: Смисао је оно што нас греје

Журнал
Published: 30. октобар, 2023.
Share
Владимир Коларић, (Фото: Спутњик)
SHARE

Често чујемо да је наш циљ да нађемо смисао, пре свега нашег живота и постојања, па и читавог света, појединачних догађаја или појава. Налажење смисла се сматра условом одржавања и стицања нашег душевног и духовног, па последично и телесног здравља и равнотеже

Владимир Коларић, (Фото: Спутњик)

С друге стране, тежња за смислом критикована је као репресивна и ограничавајућа, најпре полазећи од става да ове или оне идеје о смислу долазе од одређених ауторитета, инстанци моћи, или су резултат наих сопствених пројекција, слабости, предрасуда, (само)обмана, које нам помажу да опстанемо у свету пуном неизвесних и непредвидљивих исхода.

Смисао као идеја

Смисао заиста не може бити некаква апстрактна и једнозначно формулисана идеја (или склоп идеја), коју од тренутка када смо је спознали и прихватили само механички следимо и реализујемо у конкретности нашег живота. Такође не може бити нешто прихватљиво и обавезујуће за сваког, без обзира на индивидуалне разлике, као што не може бити само нешто апсолутно и само наше, појединачно, изоловано од свега и свих. Ако би свако имао само свој смисао, општење и заједништво би били немогући, као што би усвајање само једног и непроменљивог, позитивно формулисаног смисла који све и сваког обавезује и од свих се очекује, поништило сваку појединачну вољу и друштво претворило у мравињак.

Дакле, смисао је опасна реч, коју не треба узимати здраво за готово. Смисао нечега је његова срж, суштина, оно ка чему то нешто тежи и у чему се остварује и то је лако схватити када говоримо о смислу постојања кашике, на пример, или чак дрвета и цвета. Али шта ћемо са човеком? Да ли је његов смисао само у домену материјалног преживљавања или стицања, опстанка, производње и потрошње?

Човек и друштво

Наравно, смисао постојања неког човека није одвојен од конкретних друштвених и културних околности човековог живота, па тако и оно што ради, што производи па чак и троши, не може бити неповезано са питањем смисла. Смисао није апстрактна идеја, нити некакав етерични ентитет без овоземаљских примеса, идеал неповезан са светом и животом, и то баш овим и оваквом светом и животом, овде и сада, а не замишљеним, жељеним, пројектованим, прошлим или будућим.

Смисао је тако питање одређене целине и целовитости и питање искуства и доживљаја (егзистенцијално пре него есенцијално), једно усмерење нашег живота које покреће наше најдубље енергије, које нас буди из учмалости, инерције и пасивности. Оно што нас дубоко и постојано греје и осветљава, то је смисао или долази он неког смисла. Оно што нас ослобађа и испуњава, што нас чини стварним и стварнијим, то је смисао.

Владимир Коларић, (Фото: Археофутура)

Владика Данило Крстић је реч логос волео да преводи као „смисао“, што овај појам у јеванђеоском контексту доводи у директну везу са Христом као богочовечанском личношћу. Смисао дакле није ствар, предмет, идеја, воља, емоција, него личност, и то она чијој иконизацији тежимо, којом ваља да се иконички уподобимо, откривајући и достижући сопствену пунину и назначење, односно ослобађајући свог унутрашњег човека ка васкрсном и васкрсавајућем преображају целине наше личности као психофизичког јединства, са есхатолошким исходом.

Тако гледано, смисао је истовремено и општи, заједнички и појединичан, чак апсолутно појединачан, пошто свако има свој пут остварења сопствене личности, јер је свака личност јединствена и непоновљива, али истовремено укотвљена и усмерена творачким актом и благодатним усмеравањем, односно бригом Тројичног Бога кроз читав наш живот.

Смисао, из те перспективе, не сме бити идеолошка апстракција макар поткрепљена и „хришћанском“ реториком, него живи живот, оно што сваког од нас буди из овосветског дремежа, буди на живот, буди за себе истинитог и истиниту реалност света, за свог унутрашњег човека, као и за друге – оно захваљујући чему се осећамо живима и истински живимо.

А ту нам не може нико дати нешто што већ немамо у себи, већ евентуално само помоћи да ту клицу нађемо и развијамо је на себи својствен начин, у слободи и са одговорношћу. А то тражи зарањање у себе, суочавање са собом, са собом као старим и палим бићем, за шта је тек мало ко од нас спреман и кадар, и то углавном само на махове. Али у томе је смисао и то је оно што смисао буди у нама, на шта нас покреће, иначе је свака прича о смислу само обмана и лаж, питање моћи а не љубави, ропства а не слободе. Рецимо себи да је смисао Христос и све ће нам бити јасно, биће нам осветљен пут. А даља борба је пре свега на нама самима, у сталном и живом додиру и општењу са тим смисли, уз успоне и падове, просветљења и замрачења, све до краја живота и света оваквог какав је, до краја времена.

Владимир Коларић

Извор: Компас Инфо

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Албанијан пост: Вучић и Курти се састају у новембру на Мировном форуму у Паризу
Next Article Ако национална опозиција не наступи јединствено учиниће услугу режиму

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Разоткривена деценијска мистерија риђих мачака

Гарфилд, Мачак у чизмама и Аристокетов Тулуз су можда иконе културе, али су дефинитивно риђе…

By Журнал

Елизабет Шмит: Африка и зла царства

Пише: Елизабет Шмит Превод: Журнал Растуће присуство Кине у Африци привукло је пажњу широм свијета.…

By Журнал

Тиранија дневне политике

Често се у 21. веку говори о последицама прекомерног рада, оптерећеног свакодневним обавезама и стресом,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Никшић није мјесто гдје се може подваљивати

By Журнал
КултураНасловна 6

Александра Нинковић Ташић о књизи „Наука на друму Марка Краљевића: Муње и Змајеви“

By Журнал
КултураМозаикНасловна 4СТАВ

Алистер Крук: Бајденово удварање Мухамеду бин Салману

By Журнал
КултураМозаик

Жао Кангмин, човек који је „открио“ кинеску војску од теракоте

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?