Четврти циклус истраживања у оквиру програма Нова писменост показује да је индекс медијске писмености грађана Србије највиши у протекле три године и да тренутно износи 3,97 од идеалних 6, саопштили су Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и „Пропулсион“. У саопштењу је наведено и да је код индекса дигиталне писмености примећен пад у односу на претходни истраживачки циклус и да он сада износи 10,68 од максималних 15.
Од свих медија, грађани највише времена проводе уз друштвене мреже, око 100 минута дневно, 57 минута слушајући радио, а штампи посвећују 28 минута дневно, показују резултати истраживања.
Истраживања је спровео Центар за слободне изборе и демократију, у оквиру програма „Нова писменост“, који партнерски спроводе „Пропулсион“ и Америчка агенција за међународни развој.
По истраживању, грађани су 2021. просечно проводили нешто више од сат времена дневно уз телевизију (68 минута), а сада се њихово поверење у телевизију, као и време које проводе уз тај медији повећало на скоро сат и по времена (88 минута).
Менаџер програма „Нова писменост“ Горан Зарић изјавио је да грађани своју медијску и дигиталну писменост оцењењују као „задовољавајућу“, наводи се у саопштењу.
Према његовим речима, млади су најчешће на Инстаграму, док је 66 одсто тинејџера свакодневно на „ТикТоку“.
Додао је да се путем телевизије примарно информише публика старија од 40 година.
Скоро половина испитаника, како је казао, и даље наводи да веома ретко или никад не проверава изворе информације коју су чули или прочитали.
„И поред поменутих медијских навика, убедљиво највеће поверење грађана исказано је за информације које добијају путем личних контаката (76 одсто), док испитаници најмање поверења имају у инфлуенсере као канале информисања (57дсто)“, рекао је он.
Истакао је да програм „Нова писменост“ од ове године мери и индекс медијске и дигиталне писмености кроз родну призму.
„Занимљиво је да је код жена забележена виша вредност медијске (4,06) и дигиталне (11,00) писмености у односу на мушкарце“, казао је он.
Налази указују да грађани своје могућности у погледу критичког размишљања и процењивања садржаја који се емитују у медијима оцењују нешто боље него у кризним, пандемијским годинама, наводи се у саопштењу.
Указано је да „индекс медијске писмености још увек није достигао вредност из периода пре пандемије“ ковида.
„Чини се да је преплављеност информацијама о корона вирусу и ситуацији у земљи и иностранству, сада заменила тренутна међународна политичка и економска криза изазвана агресијом Русије на Украјину“, наводи се у саопштењу.
Оцењено је да је то „поново утицало на ниже налазе по питању проверавања извора информација али и тога да ли текст поткрепљује тврдњу која је изнета у наслову“.
Истраживање показује, како је наведено, и да грађани Србије све више увиђају значај заштите личних података на интернету.
У овом истраживачком циклусу забележен је највећи проценат испитаника који знају да заштите личне податке на интернету (59 одсто).
Забележен је, такође и највиши проценат њих који су у некој мери доживљавали непријатности у комуникацији путем интернета, у виду вређања, прозивања, исмевања, претњи (42 одсто).
Зарић је за агенцију Бета казао да овогодишњи индекс медијске писмености грађане Србије „смешта негде у распон добре усклађености са идеалом“.
Објаснио је да индекс медијске писмености бележи заправо способност особе да анализира медијски садржај.
„Дигитална писменост која је до сада показивала тренд раста, ове године је нешто нижа у односу на лане и износи 10,68 од 15 максималних поена и анализа је показала да је у питању дигитална писменост старијих суграђана“, рекао је Зарић.
Навео је да нарочито они изнад 50 година „негде лагано осећају да имају све више и више проблема да иду у корак са развојем технологије и нових медија“.
„Све им је теже да прате дешавања у дигиталном свету, што утиче на пад овог индекса“, рекао је Зарић.
Kазао је да су, када се говори о медијским садржајима, њихова истраживања почела у периоду када није било пандемије ковида и ни назнака рату у Украјини.
„Задесило нас је да 2019. 2020. и 2021. та навала инфиормација о корона вирусу утиче на осећај несигурности када суграђани процењују своју способност да пронађу квалитетне и истините информације у медијском саџају“, рекао је Зарић.
Навео је и да је „сада тај тренд заменило оно што се дешава у Украјини“, те оценио да и даље није постигнут онај задовољавајући ниво, када се говори о медијској писмености.
Рекао је и да су занимљви и неки други налази који су ове године први пут „мало детаљније“ анализирани, те прецизирао да су се истраживачи потрудили да упореде понашања и навике „чак и трендове у преференцијама код жена и мушкараца“.
Извор: danas.rs
