Пише: Филип Драговић
Обожаватељи лика и дјела Мила Ђукановића, утркују се ових дана да се поспрдну са причом око Спајићевог отпуста из држављанства Србије, и његове припадности резервном саставу Војске Србије. Као и много пута до сада, лупетања Милана Кнежевића („по дивизији“) најпажљивију публику имају на ДПС навијачким трибинама. То је до те мјере видљиво да се поштен човјек запита: игра ли то Милан за њих, односно навија ли ДПС управо за Милана као слику и прилику Србина какав њима треба. А њима треба управо такав да би се они вратили на власт и тамо срећно живјели (они на власти, а Милан у опозицији) до краја живота. Елем, ДПС чланство, њихови навијачи, поштоваоци и обожаваоци, са гнушањем и препознатљивим моралним гађењем третирају сваку причу о томе како је и да ли је Милојко Спајић имао држављанство Србије или неку везу са тамошњом војском. Јер, чоче, ми смо усправни, самостални и недодирљиви, а на другој страни неки издајници међу нама „служе интересима друге државе“.
Е да. Човјек (поготово онај из најближег окружења Мила Ђ) како то гордо звучи! Нема таквих карактерних супермена надалеко. Одани држави, нацији, вођи и сјећању на некадашње монополе и привилегије, они готово па заборављају на неке, маргиналне, па готово небитне чињенице:
– Мило Ђукановић је у политику бануо као буквално резервни састав (играч са клупе) Слободана Милошевића, током 1989 и разрачунавања комуниста Србије са колегама из Хрватске, Словеније и БИХ. Још памтим ону крилатицу Нијаза Дураковића са неког тамо конгреса СКЈ, када је Ђукановића назвао „јуношом Слободана Милошевића“. А Мило, не да се није бранио, него је био поносан што је као такав (дакле, резервиста СК Србије) препознат и признат. Има ли, Милојко Спајић, икакав макар и сличан моменат у каријери, да бисмо га, баш овако директно, могли везати за инсталирање из Београда?
– Но, и то је било мало. У наредним годинама Ђукановића видимо у резервном реду столица на Газиместану, гдје Милошевић врши трансформацију „својих“ комуниста у плагијат косовских завјетника. Ни ту се Мило није нити бунио, нити двоумио. Свој статус резервисте мултипликовао је историјском улогом увлачења свих нас у ту жалосну превару под насловом: нико не смије да вас бије. Лагано звецкање оружјем одвијало се по нотама Милошевићеве непромишљене ратне авантуре, која је српском народу донијела страдање, а у којој је Ђукановић имао улогу пратећег вокала. Знате они што вичу из петних жила, само код рефрена? Ни у овом случају не могу се сјетити ничег сличног што би Спајића могло везати за неке трагичне догађаје тих размјера, па сад све да му докажу генералски чин у Војсци Србије.
– У сљедећем чину драме са резервистима политике из Београда, Ђукановића затичемо у Конавлима, овај пут као некаквог правог команданта резервиста ЈНА. У правом правцатом рату. Људи гину. Око чега и зашто? То вам пише на плочи у Морињу. Тај бесмислени текст је обичан фалсификат тумачења недавне историје, али га помињем из разлога што би га обожаваоци М.Ђ. моментално потписали и десном и лијевом. И наравно, истовремено би се правили да не знају како је у таквом, њиховом, паковању историје главни резервиста војске са командом у Београду био Мило Ђукановић. Опет, Спајић је можда мијењао дјевојке различитих идеолошких увјерења, али не и војске које су палиле села и људе. Ђукановић је мијењао војске и наредбодавце. Кажу да се покајао. Ако јесте, требало би да ћути, а не да збори из трбуха кроз уста свакојаких колумниста….
Коначно, и то Ђукановићево покајање или промјена курса, како год… морам да питам: када је, поводом тога, понудио оставку? Када је поднио било какав вид одговорности у смислу одустајања од даљег вршења власти? Колико схватам, то се управо тражи од Спајића, поводом Кнежевићеве чувене прес-конференције…
Има, наравно, тога још. Ђукановић је био „резервиста“ војске (небитан али реалан дио њене команде) која је ратовала против НАТО.
Кроз овакве и сличне војно-политичке теме Милојко Спајић је само административно протрчао, а Ђукановић је на њима изградио своју политику. Па ето, не мари, да људе склоне спрдачини и високим моралним узлетима, малчице подсјетимо из ког партијског и војног одсјека се изродила њихова родољубива опција.
