У краткој сцени филма „Хероји Халијарда“, пред завршну секвенцу, генерал Драгољуб Дража Михаиловић (Небојша Љубишић) спомиње капетану Звонку Вучковићу (Радован Вујовић) да се мисија „Халијард“ наставља, те да Американци шаљу авион у ком су генерал Ричард Макдауел и капетан Ник Лалић. Капетан Канцеларије за стратешке услуге и вођа мисије евакуисања америчких пилота од 29. августа до 27. децембра 1944. године Ник Лалић има биографију за макар још један играни филм. Ко је био овај човек?
Играни филм Хероји Халијарда, у режији Радоша Бајића, бави се тешком судбином једне српске породице кроз ужу призму, а из ширег угла је овековечена једна од најуспешнијих акција спасавања пилота у историји ваздухопловства, изнесена на грбачи и храбрости локалног становништва. Потпуне ауторске слободе, Бајић је измешао историјске и фиктивне ликове, одабравши одређени временски период везан за само покретање мисије. Ипак, у питању је играни филм.
Уз потпуно разумевање и поштовање одабира посебних момената потребних за слање жељене поруке, човек чије је име тек успутно споменуто има биографију достојну наставка или барем одвојене приче (spin-off).
Реч је о капетану Канцеларије за стратешке услуге Нику Лалићу, вођи мисије евакуисања америчких пилота од 29. августа до 27. децембра 1944. године, који се у периоду боравка на територији Краљевине Југославије спријатељио са генералом Драгољубом Михаиловићем.
НБА потенцијал и другарство са Џесијем Овенсом
Рођен 8. маја 1916. у Лорејну, граду у Охају, син емиграната Михајла и Руже Лалић из села Поникве код Огулина (данашња Хрватска), Никола Ендру Лалић похађао је државни универзитет Охајо и ту се могу добити прве значајне информације о њему. Завршио је индустријски дизајн 1938. и потом магистрирао на угледном Универзитету Колумбија, па се затим враћа у Охајо, како би у Кливленду као професор то знање пренео на студенте.
Ник је био велика кошаркашка звезда универзитета Охајо. Три пута заредом, 1936, 1937. и 1938, именован је у идеалну петорку државе Охајо и Конференције Buckeye у којој се тај тим такмичио. Именован је за најбољег стрелца лиге 1936. године са укупно 135 поена. Просек у каријери му је био 9,4 поена по мечу. У кошаркашким архивама је забележено да је био познат као члан „велике четворке“ Универзитета Охајо.
Док већ годинама уживамо у бравурама наших кошаркаша „преко баре“, постоји доказ да је Ник био најраније уписани Србин међу професионалцима. Чак пре настанка НБА.
По завршетку рата је са 29 година покушао да се врати првој љубави. Играјући у НБЛ лиги за Јангстаун берсе у сезони 1945/46. уписао је тек четири наступа и укупно седам поена. Скромно, али забележено.
Момак српских корена на професионалним кошаркашким утакмицама у САД. Фузијом НБЛ и БАА лиге оформљена је свима позната НБА лига. Занимљиво, зарад избегавања забуне и препознавања личности, на Лалићевој страници на Википедији стоји одредница „(кошаркаш)“. Толико је био по њој препознатљив.
Током средњошколских дана постаје пријатељ до краја живота, ни мање ни више, са Џесијем Овенсом, најпознатијим спортистом у историји атлетике, симболом борбе против расизма. Када је Адолф Хитлер одбио да тамнопутом атлетичару уручи златну медаљу на Олимпијским играма у Берлину 1936. Овенс је постао прва глобално препозната афроамеричка спортска звезда.
Професор постао обавештајац
Операција бомбардовања нафтних постројења у Румунији, из којих се Хитлерова војска снабдевала, летовима из Барија, односила је велике жртве по савезнике. Већина од 74,5 одсто обараних авиона завршавала је на тлу Србије. Главнокомандујући америчких јединица у Барију мајор Џорџ Вујновић и пуковник Ник Степановић покренули су регрутацију што је могуће већег броја Срба у Канцеларију за стратешке услуге (OСС). Међу њима се нашао и Лалић.
Познавање српског језика склонило га је из сектора за комуникацију (Signal corps), омогућивши му улогу обавештајца Канцеларије за стратешке услуге – претходнице Ције. Игром судбине му је у најтуробнијем периоду модерне цивилизације додељена врло важна улога.
Мисија „Халијард“ је увелико почела док је Ник још увек био у Барију. Чим су се Британци окренули подршци партизанском покрету, остало је да се збрину Американци. Ту Ник ступа на сцену.
Историјска ноћ у Прањанима и преузимање вођства
Слетање на импровизовани аеродром у Прањанима 19. августа 1944. за укрцавање прве групе пилота Ник Лалић је упамтио до краја живота. У говору на комеморацији поводом 50 година од Халијарда Лалић је поделио импресије о тамошњем односу српских сељана према пилотима.
„Авиони су брујали око Горњег Милановца, Чачка и других оближњих подручја под немачком окупацијом – све је изгледало у реду. Испустио сам уздах олакшања и окренуо се да гледам. Људи су напрезали очи према горе, неверица на лицима, а затим су клицали и махали. Тапшали су се по леђима тако пуни емоција! Овде је био највећи шоу на свету! Наше америчко ваздухопловство им је тај шоу причинило“, присећао се Лалић.
„Најзад је било готово. Одлетело је 12 авиона. Презнојили су се због нас. Око 300 сељака је појурило на поље да се уз ‘довиђења’ поздраве са америчким пилотима. Цвеће је било разбацано по целом аеродрому. Авијатичари су бацали одећу, јакне, ципеле, итд. Људи су плакали. Искрено, далеко највећи дан у мом животу!“, испричао је Лалић.
Одласком капетана Џорџа Мусулина 29. августа Лалић преузима контролу. Баш у неславном моменту. Партизанска војска кренула је да надире с правца Копаоника. Следе борбе и селидба трупа Југословенске војске у отаџбини. Прво до планине Сувобор и Мионице, затим околина Коцељеве у Мачви, све до Добоја преко Дрине. Последња рунда евакуације 16 преосталих пилота и самог Лалића десила се у месту Округлице, а нова писта била је у месту Бољанић.
Растанак сабораца у босанским планинама
Дошло је време за растанак. Дозволом Стејт департмента, ОСС је планирао да и генерала Михаиловића смести у авион за Италију, али је то Михаиловић одбио, о чему је посведочио и Ник Лалић у свом говору.
На растанку, вођа равногорског покрета разменио је оружје са Ником Лалићем о чему сведочи и унука Ника Лалића Стефани Лалић Адамс која је 2019. године посетила Прањане, на 75. годишњицу чувене мисије.
„Имао сам дубоку тугу у срцу. Једва сам могао да говорим. У ствари, сузе су ми се котрљале низ образе. Верујте ми, била је то тужна ситуација. Захвалио сам ражи што је вратио у Америку наше и савезничке авијатичаре. Шта бих друго могао да кажем него ‘Хвала за све’“, причао је Лалић.
Капетан ОСС-а Ник Лалић је са писте у Бољанићу 27. децембра 1944. године напустио Југославију. Мисија „Халијард“, односно „Ваздушни мост“ је окончана.
Пут у Хиландар и кршење правила у кући Џоан Крофорд
По завршетку рата и кратке, поменуте, епизоде у кошарци, Ник наставља службу. Сад је члан Ције, борави у Грчкој од 1952. до 1957. године, искористио је ту прилику да посети Хиландар.
Накратко се опробао у маркетиншкој кући у функцији извршног директора задуженог за кампању „Пепсија“ са култном глумицом Џоан Крофорд. Ћерка Стефани је у интервјуима говорила како је строга дива Џоан тражила од свих гостију да се изувају у њеној кући, али је он био изузетак због превеликих стопала за њене кућне папуче.
Следи селидба у Балтимор и крај радне каријере у савезном Министарству трговине. Успео је пре смрти да још једном дође у Србију 1995. године, у исте оне Прањане где је почео његов животни заокрет. Преминуо је 21. новембра 2001. године у Балтимору.
Професор индустријског дизајна из срца САД и несуђени професионални кошаркаш последњи је Американац који се срео са генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем.
Филип Родић
Извор: РТС
