Структура запослености у црногорским општинама открива занимљиве податке – док су Будва и Тиват шампиони по броју директора и функционера у односу на број запослених, у Петњици доминирају пољопривредна занимања, што је јединствен случај у земљи. Тако је у Будви и Тивту сваки десети запослени функционер, директор или законодавац. Занимљиво је да у Зети пак, има више руководилаца него људи запослених у пољопривреди, иако је овај крај познат по пољопривредној производњи. Анализа који је урадио портал Банкар, а на основу података Монстата о Дјелатностима и занимањима у Црној Гори показала је да Подгорица, као административни и пословни центар, има највише руководилаца у апсолутним бројкама – њих скоро шест хиљада, што је и логично, али у релативном односу, тек сваки четрнаести запослени у главном граду сједи у фотељи управљача. Ево како изгледа структура запослених у сваком граду појединачно.
Андријевица
У општини Андријевица укупно је запослено 1.086 лица, а сваки четврти ради у сектору услуга и трговине. Војна занимања су најмање заступљена у овој општини. Свега 15 запослених ради при војсци. У Андријевици живи, односно ради 41 руководилац, односно директор, функционер или законодавац.
Бар
Слична ситуација је и у Бару. Запослених је укупно 18.231 лице, а скоро трећи ради у трговини и услугама, а сваки пети као стручни сарадник или техничар. Најмање је оних који се баве војним занимањима. Бар је град са више од хиљаду функционера.
Беране
Беране броји 7.525 запослених, а предњаче занимања у трговини и услугама. Пољопривредна занимања су међу најмање заступљенима у овој општини. Нешто више од 150 становника бави се пољопривредом, док у Беранама живи око 270 директора и руководилаца.
Бијело Поље
У Бијелом Пољу запослено је 13.555 лица, највише у трговини и услугама. Занимања из сектора пољопривреде и рибарства биљеже најмању присутност. Бијело Поље је град у коме живи и ради више од 400 функционера.
Будва
Будва има 13.135 запослених, а сваки трећи ради у туризму и угоститељству. Подаци о броју пољопривредних занимања у структури радне снаге у метрополи црногорског туризма као војних занимања су заштићени. Будва је град са највећим бројем руководилаца. Сваки десети запослени у Будви је по занимању је директор, функционер, законодавац.
Цетиње
На Цетињу је запослено 5.790 људи, највише је стручњака и умјетника, као и оних који раде у трговини и услугама. Пољопривредна занимања биљеже најмању бројност, а а подаци о својим занимања су заштићени у Пријестоници. Цетиње је град са више од 250 функционера.
Даниловград
У Даниловграду ради 7.446 лица, а најбројнији су запослени у трговини и услугама. Најмање их је у пољопривреди. Више од 90 запослених ради при војсци, а око 300 је по занимању руководилац/функционер.
Гусиње
Гусиње има укупно 691 запосленог, а најбројнији су стручњаци и умјетници, као и трговци. Војна занимања нијесу заступљена, а код појединих група подаци су симболични, попут пољопривреде и руковаоца постројењима и машинама. Гусиње је град у којем живи 38 руководилаца.
Херцег Нови
У Херцег Новом запослено је 13.267 лица. Сваки четврти ради у трговини и услугама, док су војна занимања најмање заступљена. Херцег Нови је уједно и град са великим бројем функционера у укупној структури запослених. Сваки дванаести запослени у овом граду је на некој руководећој позицији.
Колашин
Колашин броји 2.643 запослена, а доминирају трговина и услуге. Најмање заступљена су војна занимања, а Колашин је град у којем раде и живе 23 функционера и више од 100 становника који се баве пољопривредом.
Котор
У Котору је запослено 9.892 лица, а највише стручних сарадника и техничара. Пољопривредна занимања су на зачељу, као и војна. Директора и руководилаца је 757, односно сваки тринаести запослени.
Мојковац
Мојковац има 2.365 запослених, међу којима предњаче трговци и запослени у сектору услуга. Најмање их је у пољопривреди и војсци, а на руководећој позицији је 68 запослених.
Никшић
У Никшићу је запослено 24.739 особа. Сваки трећи ради у трговини, а међу најбројнијим занимањима су стручњаци и умјетници. Никшић је град са највећим бројем занатлија у Црној Гори. Сваки десети запослени бави се неким занатом, а такође међу најбројнијим занимањима су и руковаоци машинама, возачи и монтери. Никшић је уједно и град са највећим бројем војних лица након Подгорице. Више од 300 запослених ради при војсци. Град под Требјесом има готово хиљаду запослених на неком руководећим позицијама.
Петњица
Петњица има укупно 733 запослена, од чега највише у пољопривреди. Ово је једина општина у Црној Гори у којој су најзаступљенија пољопривредна занимања. Готово 200 становника ове општине бави се пољопривредом, а у овој општини нема запослених при војсци. Петњица је уједно и општина са најмањим бројем руководилаца, са свега 13 запослених на некој управљачкој позицији.
Плав
У Плаву је запослено 1.696 лица, а највише их је у трговини и услугама. Податак о броју запослених у војсци је заштићен, као и број запослених у пољопривреди. Такође, и занатлије су прилично заступљене у овој општини – сваки десети запослени ради у овом сектору. Када је ријеч о руководећем кадру, у Плаву их је 50.
Пљевља
Пљевља биљеже 8.915 запослених, а најзаступљенији су трговци и радници у услугама. Слиједе стручњаци и умјетници, а међу најзаступљенијим професијама су руковаоци машинама, монтери и возачи. При војсци ради 120 Пљевљака, а на руководећим позицијама је 222 запослених.
Плужине
У Плужинама ради 749 људи, највише у трговини. Пољопривреда је такође међу заступљенијим секторима, док је податак о броју запослених у групи војних занимања заштићен. У Плужинама је 17 запослених на управљачким позицијама.
Подгорица
Главни град има 83.559 запослених. Подгорица је град стручњака и умјетника – готово сваки трећи запослени. Такође, то је и град са највећим бројем војних занимања. Најмање је запослених у пољопривреди. Подгорица је град са највећим бројем директора, функционера и законодаваца, што није необично с обзиром на то да је најнасељенији град и пословно-административни центар државе. Иако има 5.934 запослена на руководећим позицијама, тек сваки четрнаести запослени је директор/функционер. Подгорица је град у коме је готово 700 запослених при војсци.
Рожаје
Рожаје броји 4.808 запослених, а највише их је стручњака и умјетника. Подаци о броју запослених у пољопривреда и војним занимањима су заштићени, а у овом граду 21 запослени је на некој руководећој позицији.
Шавник
У Шавнику ради 675 особа, највише стручњака и умјетника. Податак о броју запослених у пољопривреди је заштићен, као и за војна занимања. Сваки десети Шавничанин је по занимању занатлија или ради у сектору коме припадају руковаоци машинама, монтери и возачи.
Тиват
Тиват има 7.432 запослена, од којих већина ради у трговини и услугама. Најмање је запослених у пољопривреди и рибарству. Ово је такође један од градова са великим бројем запослених на руководећим позицијама. Сваки десети запослени је по занимању директор или функционер.
Тузи
У Тузима је запослено 4.095 лица, највише у трговини и услугама. Слиједе стручњаци и умјетници, те стручни сарадници и техничари. Пољопривреда запошљава око 300 радника, а ова општина има 146 функционера.
Улцињ
Улцињ броји 7.151 запосленог, а највише их је у трговини и услугама – готово сваки трећи. Најмање је запослених у пољопривреди и рибарству, док свега 10 запослених ради при војсци. Око 460 запослених је руководилац, функционер или законодавац.
Жабљак
У Жабљаку је запослено 1.193 лица, а водећа занимања су трговина и услуге. Подаци о броју запослених у пољопривреди и војсци су заштићени, док овај град има готово исти број директора и функционера, као и занатлија.
Зета
Зета има 6.720 запослених, а већина их ради у трговини. Слиједе стручни сарадници и техничари, као и руковаоци машинама, монтери и возачи. Занимљиво је да ова општина, препозната по пољопривредној производњи, има више запослених на руководећим позицијама него у пољопривреди.
Извор: Банкар.ме
