Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Sećate li se edicije „Reč i misao“, džepnih knjiga koju je objavljivalo izdavačko preduzeće „Rad“ iz Beograda? Ni „Rada“ ni ove edicije koja je bila njegov zaštitni znak, već odavno nema. Knjige crvenih korica moguće je eventualno naći u po kojoj biblioteci i po antikvarnicama.
Međutim, izložbom „Reč i misao. Velika apstraktna slika” autorke Irene Lagator Pejović, ova crvena biblioteka je oživela. Ovom njenom izložbom 18. jula počeo je likovni program ovogodišnjeg 40. festivala Grad teatar u Budvi.
U prostoru Crkve Santa Maria in Punta, postavljena je instalacija sastavljena od knjiga iz džepne edicije „Reč i misao” beogradske izdavačke kuće „Rad” (1959–2009), koja je u svoje vreme imala značajnu ulogu u širenju dostupnosti književnosti, umetnosti i znanja.
Izložba za čitanje
Knjige, koje posetioci mogu i da čitaju, prepoznatljivim crvenim koricama ove biblioteke, formiraju monohromnu površinu nalik apstraktnoj slici, brišući granicu između umetničkog dela i svakodnevnog predmeta.
Ovim radom, autorka problematizuje savremene modele vrednovanja umetnosti i predlaže drugačije razumevanje umetničkog prostora kao mesta zajedništva, dostupnosti, jednakosti i razmene znanja.
Osim autorke, na čelu ekipe koja je realizovala ovaj zahtevni projekat je kustos Branislav Dimitrijević.
Irena Lagator Pejović, objasnio je Dimitrijević, knjigama daruje novo značenje, upisuje im potrebu da promislimo iz današnje perspektive ne samo ono što znamo i što mislimo o tom vremenu, nego i na koji način se ovako nešto može upisati u umetnost.
„Ove knjige vidite na nekim buvljacima, u antikvarnicama, bačene pored kontejnera i slično“, rekao je za „Politiku“ Branislav Dimitrijević, i podsetio da je to edicija koja je izlazila u „vreme koje je potpuno drugačije od ovog našeg. Vreme u kojem je ideja dostupnosti kulture svima bila jedna od nosećih ideja, nosećih društvenih vrednosti. Danas su u velikoj meri ove knjige rashodovane, na svu sreću ima biblioteka koje ih čuvaju“.
Slika koja upisuje vreme u sebe
Kako je rekao Dimitrijević, Irena Lagator Pejović koristi biblioteku „Reč i misao“ da bi od njenih knjiga napravila sliku.
„I kao što i sama kaže, ovo je velika apstraktna slika, mi istoričari umetnosti je nazivamo monohromom. Ovo je slika koja se manje-više sastoji cela od crvene boje, kakve su bile boje korica, ali sami ćete videti, kada pažljivije gledate ovu sliku, da je u nju upisano vreme. Ova crvena boja negde je cinober, negde narandžasta, negde je otišla u magentu, negde u terakotu i tako dalje, sve zavisno od toga da li je u štampariji napravljena neka greška, da li je knjiga bila izložena svetlosti ili toploti više nego neka druga. Ovo je slika koja upisuje vreme u sebe“, rekao je Dimitrijević.
Postavka će biti otvorena do 1. avgusta.
Izvor: Vreme
