Од књига едиције „Реч и мисао“ која одавно не постоји, настала је велика апстрактна слика у црвеној боји њених корица, бришући границу између уметности и уметничког дела. Изложбом на којој је постављена ова слика Ирене Лагатор Пејовић, отворен је ликовни програм Будванског лета
Сећате ли се едиције „Реч и мисао“, џепних књига коју је објављивало издавачко предузеће „Рад“ из Београда? Ни „Рада“ ни ове едиције која је била његов заштитни знак, већ одавно нема. Књиге црвених корица могуће је евентуално наћи у по којој библиотеци и по антикварницама.
Међутим, изложбом „Реч и мисао. Велика апстрактна слика” ауторке Ирене Лагатор Пејовић, ова црвена библиотека је оживела. Овом њеном изложбом 18. јула почео је ликовни програм овогодишњег 40. фестивала Град театар у Будви.
У простору Цркве Санта Мариа ин Пунта, постављена је инсталација састављена од књига из џепне едиције „Реч и мисао” београдске издавачке куће „Рад” (1959–2009), која је у своје време имала значајну улогу у ширењу доступности књижевности, уметности и знања.
Изложба за читање
Књиге, које посетиоци могу и да читају, препознатљивим црвеним корицама ове библиотеке, формирају монохромну површину налик апстрактној слици, бришући границу између уметничког дела и свакодневног предмета.
Овим радом, ауторка проблематизује савремене моделе вредновања уметности и предлаже другачије разумевање уметничког простора као места заједништва, доступности, једнакости и размене знања.
Осим ауторке, на челу екипе која је реализовала овај захтевни пројекат је кустос Бранислав Димитријевић.
Ирена Лагатор Пејовић, објаснио је Димитријевић, књигама дарује ново значење, уписује им потребу да промислимо из данашње перспективе не само оно што знамо и што мислимо о том времену, него и на који начин се овако нешто може уписати у уметност.
„Ове књиге видите на неким бувљацима, у антикварницама, бачене поред контејнера и слично“, рекао је за „Политику“ Бранислав Димитријевић, и подсетио да је то едиција која је излазила у „време које је потпуно другачије од овог нашег. Време у којем је идеја доступности културе свима била једна од носећих идеја, носећих друштвених вредности. Данас су у великој мери ове књиге расходоване, на сву срећу има библиотека које их чувају“.
Слика која уписује време у себе
Како је рекао Димитријевић, Ирена Лагатор Пејовић користи библиотеку „Реч и мисао“ да би од њених књига направила слику.
„И као што и сама каже, ово је велика апстрактна слика, ми историчари уметности је називамо монохромом. Ово је слика која се мање-више састоји цела од црвене боје, какве су биле боје корица, али сами ћете видети, када пажљивије гледате ову слику, да је у њу уписано време. Ова црвена боја негде је цинобер, негде наранџаста, негде је отишла у магенту, негде у теракоту и тако даље, све зависно од тога да ли је у штампарији направљена нека грешка, да ли је књига била изложена светлости или топлоти више него нека друга. Ово је слика која уписује време у себе“, рекао је Димитријевић.
Поставка ће бити отворена до 1. августа.
Извор: Време
