Пише: Кит Сојер
Постоји прећутна претпоставка, нарочито у Америци, да младост и креативност углавном иду руку подруку. То и није чудо: многи знаменити уметници, од Џека Керуака и Боба Дилана до Зејди Смит и Тејлор Свифт, постигли су огроман успех у младости. Стартап компаније са најбржим растом – Meta, Snapchat, Airbnb и друге – основали су људи у својим двадесетим годинама, а међу њима су и они који никада нису дипломирали. Цитат који се често приписује Алберту Ајнштајну гласи да научници који нису дали велики допринос својим областима пре своје 30. године то за живота неће ни учинити. Један колега хемичар рекао ми је, у својој 55. години: “Наука је игра за младе”.
Али можемо ли ове анегдоте да прихватимо као опште правило? Можемо ли заиста да закључимо да су млади људи креативнији од својих старијих колега? Да бисмо на то одговорили морамо да утврдимо када су људи на креативном врхунцу, а да бисмо то урадили морамо да уронимо у науку о креативности.
У својој књизи са Даном Хенриксен Explainign Creativity (Објашњавање креативности) дотичем се студија о хиљадама стваралаца, од њихових двадесетих па до краја живота, које показују да они своја најбоља дела стварају баш онда када највећи део свог опуса представљају свету. Ово нарочито важи за научнике, чији су креативни доприноси добро документовани јер се све што раде мери кроз цитираност, публикације, књиге, награде и патенте.
У ком ће животном добу, питате се можда, научницима стићи позив из Нобеловог комитета? Да ли бисте се пре кладили на младу наду или на искусног стручњака? Одговор је, зачудо, ни на једног. Најкреативнији људи су у замаху усред својих каријера, нити у двадесетим, а нити пред пензију. Ако визуализујемо ово откриће, видећемо да кривуља креативности описује обрнуто У у периоду каријере или дужини времена којој је нека особа активна у својој области.
Другим речима, како године пролазе, продуктивност се повећава све до врхунца. Потом креативност почиње да опада и не престаје да пада.
Прича је, наравно, другачија у зависности од врсте посла којим се бавите. Физичари, песници и сликари до врхунца креативности долазе у својим двадесетим или тридесетим годинама, биолози и научници који се баве хуманистиком у четрдесетим, а писци и филозофи могу да одрже стабилан ниво стваралаштва све до пензије. Ово се у ширем смислу подудара са студијом из 1966. године која показује да научници из области природних наука и уметници достижу врхунац раније него научници попут историчара или психолога.
УЦГ СЦИ студио: Како иновације и креативна деструкција покрећу свијет
Такође желим поново да нагласим да истраживање показује да ствараоци до својих најважнијих, револуционарних идеја долазе управо у оној години у којој су најплоднији. Ако сте серијски проналазач, патент који ће вам донети милионе вероватно ће бити из исте оне године у којој сте поднели највише пријава за патенте. Ако сте сликар, ваша најпознатија слика ће вероватно настати у истој години у којој сте насликали највише слика. Кључ успешне креативности је продуктивност; квантитет доводи до квалитета.
Можда сте се запитали шта овакви закључци значе за ваш лични креативни израз, било да сте писац, програмер, вајар, инжењер или нешто друго. И то се питате с правом, посебно у друштву у каквом се свакојаке ствари отимају за вашу пажњу, чинећи све тежим да се одржи фокус, а то је предуслов креативности. Зато сам у наставку саставио листу неколико “зрнаца мудрости” која вам могу помоћи да свој креативни израз доведете до максимума. Подразумева се да је ове ствари лакше рећи него учинити:
a) Вредно радите и завршавајте започето. Циљ би увек требало да буде да оно што створите поделите са светом.
b) Не трошите све своје време на само једну идеју, без обзира на то колико сте уверени да је сјајна. Распоредите своју енергију. Играјте на више карата.
c) Неке креативне професије, као и одређене врсте посла, достижу врхунац раније од других. Размислите о пребацивање на други колосек у својим тридесетим или четрдесетим да бисте освојили више врхова.
d) Ако желите брз успех, бирајте професије које до врхунца стижу раније: математику, природне науке, рачунарство и инжењерство. Али ако желите дуговечан креативан живот, гледајте шире на ствари.
Примена ових принципа у реалном свету свакако може да буде изазов. На пример, ако сте у средњој школи или на факултету, шта би требало да изаберете за главни предмет? Са факултета на којима се изучавају уметност, језици и хуманистичке науке одавно говоре: „Ми вас не образујемо за ваш први посао; ми вас образујемо за вашу целокупну каријеру“. Та врста холистичког приступа образовању је сјајна. Али на тако нестабилном тржишту рада као што је америчко, вама је тај први посао и даље неопходан. Зато можда вреди размислити о упоредном студирању две области: једне која доноси успех на почецима каријере (математика, инжењерство) и друге у којој се врхунац достиже касније (књижевност, историја, филозофија).
Ако сте на средини каријерног пута, на врхунцу сте, зато добро искористите своје изворе, мрежу познанстава и репутацију какву сте већ изградили о себи. До сада би већ требало да сте поставили основу за стварање својих најбољих дела. Ако се приближавате пензији, једноставно не можете да пландујете или живите на ловорикама. Морали бисте да радите подједнако вредно као што сте радили у својим двадесетим, што у старијем добу може бити напорно. Али, ако уложите труд, ваше искуство и мудрост ће се вишеструко исплатити.
И још нешто: лепота креативности је у томе што је она често плод сарадње. То значи да креативни потенцијал можете проширити сарађујући са људима различитих старосних група. Дакле, размислите о сарадњи са неким ко је знатно старији или млађи од вас. Ово може да се учини контраинтуитивним: ако сте на високој позицији и искусни, вероватно имате звучнију титулу, зарађујете више од млађих колега и можда се питате: „Шта то мене може да научи неко ко је тек дипломирао и има мало или нимало професионалног искуства?“ Али, верујте ми, тај дипломац вероватно мисли да је добар део ваше такозване стручности превазиђен и неважан.
Овај јаз није лако премостив у раду. Али у историји човечанства се то стално дешавало са великим успехом: разлика у годинама Нилса Бора и Вернера Хајзенберга била више од две деценије када су заједно из темеља преобликовали квантну механику. Између Ларија Пејџа и Ерика Шмита било је 20 година разлике када су основали Гугл. Леонард Бернштајн је, као музичар у средњим годинама, компоновао дела често директно инспирисана радовима својих млађих студената. Ако људи различитих старосних група науче да удруже личне снаге, сарадња упркос разлици у деценијама животног искуства проверени је рецепт за већу креативност.
Извор: The MIT Press Reader
Превод: Матија Јовандић/Глиф
