Први шеф за софтвер у Пентагону рекао је да је поднио оставку у знак протеста због спорости технолошке трансформације у америчкој војсци и зато што није могао да поднесе да гледа како Кина престиже Америку.
У свом првом интервјуу откако је напустио функцију у Министарству одбране прије недјељу дана, Николас Чаилан је за Фајненшел тајмс рекао да неуспјех САД да одговори на кинеске сајбер и друге пријетње доводи у опасност будућност његове дјеце.
„Нећемо имати шансе у конкурентској борби против Кине за 15 до 20 година. Већ сада је то, по мом мишљењу, готова ствар“, рекао је он, додајући да постоји „добар разлог за љутњу“.
Каскање за Кином
Чаилан (37), који је три године провео у Пентагону радећи на јачању сајбер безбједности и који је био први шеф за софтвер у Америчком ратном ваздухопловству, истиче да Пекинг иде ка глобалној доминацији због напретка у вјештачкој интелигенцији, машинском учењу и сајбер способностима.
Истакао је да су ове нове технологије далеко важније за америчку будућност од тешког наоружања као што су скупи авиони пете генерације, попут Ф-35.
„Можемо само да нагађамо да ли ће икада бити врућег рата“, поручује Чаилан, истичући да се Кина спрема да у будућности доминира свијетом, контролишући све, од медијских наратива до геополитике. Он је додао да је америчка сајбер одбрана у неким државним ресорима „на нивоу вртића“.
Он је за каскање Сједињених Држава за Кином окривио неспремност Гугла да сарађује са америчким Министарством одбране на развоју вјештачке интелигенције, као и опсежне расправе о њеној етичности. Насупрот томе, истиче, кинеске компаније су у обавези да сарађују са Пекингом, при чему оне „масовно улажу“ у вјештачку интелигенцију занемарујући етичке дилеме.
Чаилан је рекао да у наредним недјељама планира да свједочи пред Конгресом о кинеској сајбер пријетњи, укључујући и свједочења која ће бити затворена за јавност. Признаје да САД и даље троше три пута више од Кине за одбрану, али напомиње да тај вишак нема вриједност јер се троши у погрешним областима, и зато што су трошкови набавке у САД сувише високи у поређењу са Кином, док бирократија и прекомјерена регулатива стоје на путу неопходним промјенама у Пентагону.
Чаиланови коментари услиједили су након што је америчка комисија за националну безбједност раније ове године упозорила да би Кина могла надмашити САД у области вјештачке интелигенције у наредној деценији. Високи званичници Министарства одбране признали су да се „морају више потрудити“ да привуку, обуче и задрже младе сајбер таленте, али су бранили оно за шта тврде да је њихов одговоран приступ према усвајању вјештачке интелигенције.
Мајкл Гроен, генерал-потпуковник Маринског корпуса и директор Здруженог центра за вјештачку интелигенцију при Министарству одбране, рекао је на конференцији одржаној протекле недјеље да жели да постепено уводи вјештачку интелигенцију у војску, истакавши да ће за њено усвајање бити потребна промјена културе унутар војске.
Његови коментари услиједили су након што је амерички министар одбране Лојд Остин у јулу поручио да његово министарство „хитно“ треба да развија одговорну вјештачку интелигенцију, додајући да би нова инвестиција вриједна 1,5 милијарди долара убрзала усвајање вјештачке интелигенције од стране Пентагона у наредних пет година и да је већ покренуто 600 иницијатива у овој области. Али он се обавезао да његово министарство неће то чинити „науштрб безбједности или етике“.
Портпарол Ратног ваздухопловства рекао је да је Франк Кендал, секретар Америчког ратног ваздухопловства, разговарао са Чаиланом након оставке о његовим препорукама за будући развој софтвера и захвалио му се на доприносу.
Америчко стагнирање
Чаилан је своју оставку објавио у оштром писму објављеном почетком септембра, рекавши да су војни званичници у више наврата били задужени за сајбер иницијативе за које нису имали искуства и указујући на „заосталост“ Пентагона и недостатак средстава.
„(Ми) постављамо критичну инфраструктуру тако да она пропадне“, написао је у свом писму, у којем се само летимично осврнуо на напредак Кине. „Не бисмо пустили пилота у пилотску кабину без опсежне летачке обуке; зашто бисмо онда очекивали од неко без ИТ искуства има више успјеха? (…) Док смо ми трошили вријеме на бирократију, наши непријатељи су напредовали“.
Роберт Сполдинг, пензионисани бригадни генерал Ваздушних снага, који је служио као војни аташе у Пекингу, истиче да се Чаилан „с правом“ жалио, додајући да је и сам раније поднио оставку како би створио сопствена шифрована рјешења одбрамбене технологије након фрустрирације „архаичним“ системима док је управљао невидљивим бомбардерима Б-2.
Чаилан, који је постао натурализовани амерички држављанин 2016. године и који је прије но што се придружио Пентагону предводио напоре да се у Министарству унутрашње безбједности уведу мјере сајбер безбједности „нултог повјерења“, истиче је да је био поларизујућа сила у Министарству одбране и да је алармирао неке високе званичнике који су сматрали да је притужбе требало да задржи „у кругу породице“.
Серијски технолошки предузетник, који је свој први посао започео са 15 година у Француској, рекао је да је почео да ојсећа како стагнира зато што је свој трогодишњи стаж провео „бавећи се поправљањем лаптопова“, умјесто да уводи иновације.
Катрина Менсон извјештава о америчкој спољној политици, одбрани и обавјештајним службама. Посебно се интересује за америчко-кинеско надметање. Претходно је пет година радила као источноафрички дописник Фајненшел тајма са сједиштем у Кенији, а прије тога са сједиштем у ДР Конгу, Сијера Леонеу и Буркини Фасо.
Извор: Standard.rs
