Piše: Uroš Milovanović
Teksaški trio Khruangbin nedavno je objavio četvrti studijski album A La Sala. Prilična je grehota što muzika ovog benda kod nas nije značajnije prisutna. Naravno, to je jedna od onih „manjih šteta“, ali je ipak – šteta.
Grupa Khruangbin pripada impresivnoj generaciji artista koji su stasavali tokom druge decenije dvehiljaditih. Među njima su: Tame Impala, King Gizzard & The Lizard Wizard, Kamasi Washington, Unknown Mortal Orchestra, Jungle, Thundercat, Britani Hauard, Say She She, Chicano Batman i drugi. Sve ih povezuje ogromna želja da se izraze kroz muziku koristeći sve raspoložive istorijske reference, apostrofirajući važnost negovanja odnosa prema tradiciji rokenrola naročito u savremenom/digitalnom okruženju.
Reč Khruangbin na tai jeziku znači avion. Istina, sve je nekako lepše kada se gleda iz te ptičje perspektive. Od količine kiseonika vam se prosto zavrti u glavi, čula se otvore, zažmurite i tamo ste – na obali okeana u suton. Takva je muzika benda Khruangbin.
Lora Li Ohoa (bas gitara i vokali), Mark Spir (gitara i vokali) i Di Džej Džonson (bubnjevi, klavijature i vokali) kombinuju najbolje od psihodeličnog roka, daba, soula i fanka. Uz njihovu muziku možete plesati, đuskati, vrckati, maštati, razmišljati, smejati se ili plakati. Sve je dozvoljeno i sve je ljudski. U takvom blago nostalgičnom tonu smenjuju se Felini, Kubrik i Leone.
A La Sala je bazično instrumentalan album sa muzikom koja je prilično retro opredeljenja. Ona ni u jutenom segmentu ne komunicira sa ponudom na tržištu muzike danas. Ipak, Khruangbin su ove godine bili jedan od najočekivanijih bendova na Coachella festivalu. Taj nastup je bio zadivljujući. U njemu je muzika govorila sve. Ništa drugo osim nje u tim trenucima, na toj ogromnoj bini, kao i publici ispred, nije bilo važno.
Kako je to moguće? Taman kada pomislite da je „bitka izgubljena“ i da nema nazad, Khruangbin odsviraju recimo A Love International, svilenu, emotivnu instrumentalnu serenadu koja vas u trenutku regeneriše i učini nestvarno jakim duhom. Pa, možda će upravo to biti prioritetni zadaci rokenrola u budućnosti, sa jedne strane da održi buntovnost budnim a sa druge da krepi, osvežava i neguje duh.
U mom svetu bend Khruangbin je dobitnik svih prestižnih nagrada koje dodeljuje Univerzum za doslednost, individualnost, kreativnost, muzikalnost, nadahnuće, iskrenost i humanost. A La Sala je definitivno jedan od najvažnijih albuma u ovoj godini.
Izvor: Radar
