Пише: Кејтлин Џонстон
Превод: Журнал
Током свог инаугурационог говора, нови предсједник Сједињених Америчких Држава био је необично отворен у признању да је Вашингтон центар непрестано ширећег царства којим управљају милијардери плутократе.
Како је Џо Лорија истакао за Consortium News, предсједник Доналд Трамп се у свом говору осврнуо на „зацртану судбину“ (manifest destiny) Америке, рекавши да ће се за вријеме његовог предсједничког мандата Сједињене Државе сматрати нацијом која „шири своју територију.“
Са извјесном носталгијом говорио је о прошлости обиљеженој досељеничким колонијализмом, која је створила земљу на рачун народа који су већ ту живјели, те је обећао да ће преузети контролу над Панамским каналом.
Трамп је овај говор одржао пред публиком у којој су најбогатији људи на свијету сједили заједно са члановима његовог кабинета, заузимајући најбоља мјеста у дворани. Илон Маск, Џеф Безос, Марк Закерберг и извршни директор Гугла Сундар Пичаи били су виђени међу присутнима, заједно са званичним члановима нове администрације.
Израелско-америчка Трампова мегадонаторка Миријам Аделсон, која је, према Трамповим ријечима, током његовог првог мандата активно утицала на обликовање америчке политике према Израелу, сједила је у друштву бившег предсједника Џоа Бајдена, његове потпредсједнице Камале Харис и породице Клинтон на инаугурацији.
Према извјештајима, у новој Трамповој администрацији ће на истакнутим функцијама бити најмање 13 милијардера.
Када би ме натјерали да кажем нешто позитивно о Доналду Трампу, ово је врста ствари на коју бих укаазала. Он политику америчког царства чини много транспарентнијим и мање забашуреном. Он скида маску и открива наказно лице испод ње.
Милијардери нису почели да владају Америком тек сада када је Трамп постао предсједник; та владавина одавно траје. Сједињене Државе нису одједном постале царство опсједнуто глобалном доминацијом у тренутку када је Трамп положио заклетву; то је већ одавно тако. Али није било дозвољено да се то отворено каже.
Трамп то, међутим, отворено говори. Изговара „забрањене истине“ наглас. Он је једини предсједник који ће се јавно хвалити да су америчке трупе у Сирији како би задржале нафту, или се жалити што нису успјели да „узму“ нафту из Венецуеле. Или ће, без околишања, рећи да је купљен и да њиме управљају ционистички олигарси.
Трамп улаже много мање труда у прикривање праве природе америчког царства него што су то радили други предсједници.
Управо због тога су различити дијелови неформалне сталне америчке владе годинама имали примједбе на његов мандат. Не зато што он представља пријетњу естаблишменту или зато што руши „дубоку државу“, већ зато што га сматрају лошим управником царства. Или не разумије, или га једноставно није брига за важност одржавања фасаде пристојности на империјалној машини.
Када бих мор рећи нешто позитивно о Трампу, то би била та чињеница.
Оно што неки менаџери америчког царства код Трампа не воле једина је ствар која ми се код њега свиђа: то што он чини америчко царство мање ефикасним злом јер мање крије његове унутрашње механизме. Поклопац мотора остаје подигнут све вријеме, показујући цијелом свијету како функционише империјална машина.
Није да није било доста „скидања маске“ и током деменцијом пометеног хаоса Бајденове администрације. Нови чланак у Тајму под насловом „Зашто је Бајденова побједа у Украјини била пораз за Зеленског“ добар је примјер тога; у тексту се цитира бивши члан Бајденовог Националног савјета за безбједност који каже да побједа Украјине никада није била дио плана Бајденове администрације.
Први пасус чланка гласи овако:
„Када је Русија напала Украјину прије скоро три године, предсједник Џо Бајден је поставио три циља америчке политике. Побједа Украјине никада није била међу њима. Фраза коју је Бијела кућа користила да опише своју мисију у то вријеме — подржавати Украјину ‘колико год буде потребно’ — била је намјерно неодређена. Такође је постављала питање: Колико год буде потребно да се постигне шта?“
„Побједа Украјине никада није била међу њима.“
Причамо о „скидању маске“. Одавно је јасно да су Сједињене Државе гурнуле Украјину у рат који не може добити, са циљем да ослаби и преузме Москву, и да су активно саботирале мировне преговоре у раним данима рата како би оствариле те циљеве.
Сада када је посао обављен, а дементна марионета напустила функцију, коначно чујемо то од самих Бајденових сарадника из његове администрације.
И наравно, ту је и Газа, гдје је свијет 15 мјесеци гледао први геноцид у историји уживо, док су западни званичници непрестано износили изговоре који су били све мање вјероватни.
Ако се ишта добро може изродити из тог несхватљиво ужасног кошмара, то је да је свима показао право лице империје.
Што више људи види право лице империје, то је мање ефикасна њена пропаганда, јер пропаганда функционише само ако вјерујете у њу.
Примарна препрека револуционарним промјенама под западном империјом јесте чињеница да су њени грађани успјешно индоктринирани да прихвате статус кво.
Што више људи отвори очи пред чињеницом да земљом управљају психопате које нас воде у пропаст на више фронтова, ближи смо колективном покрету ка здравијем свијету.
Рад Кејтлин Џонстон у потпуности је подржан од читалаца, па ако вам се допао овај текст, размислите о томе да га подијелите, да је пратите на Facebook-у, Twitter-у, Soundcloud-у, YouTube-у или да јој дате донацију преко Ko-fi-ја, Patreon-а или Paypal-а. Ако желите да прочитате више, можете купити њене књиге. Најбољи начин да осигурате да видите све што објави јесте да се претплатите на њену листу слања е-поште на њеном веб-сајту или преко Substack-а, који ће вам слати обавјештења за сваки њен текст. За више информација о томе ко је она, гдје стоји и шта покушава постићи својом платформом, кликните овдје. Сви радови су коауторство са њеним америчким супругом Тимом Фолијем.
Извор: CaitlinJohnstone.com.au
