Субота, 24 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултура

Кембриџ, рођен у крви црнаца

Журнал
Published: 26. септембар, 2022.
Share
Кембриџ, (Фото: Архива)
SHARE
Кембриџ, (Фото: Архива)

Иако ниједан доказ не показује да су поробљени или плантаже робова били у власништву универзитета, институција је имала користи од богатства инвеститора које је настало поседовањем робова. Укратко, ово је резултат истраживање које је наручио проректор Кембриџа Стивен Туп 2019. након што је у Америци почео да се диже „Талас 1619“ са новим расним теоријама. У саопштењу у којем се објављују резултати истраживања, универзитет је открио: „Истраживање није пронашло никакве доказе да је универзитет директно поседовао плантаже робова или робове. Међутим, он је идентификовао значајне користи за универзитет и његове факултете које произлазе из улагања у компаније које су биле учесници у трговини, од појединачних добротвора и од накнада добијених од породица власника плантажа“.

Огромне доприносе дали су појединачни колеџи као што су Gonville & Caius, Triniti i King’s, при чему је неколико њих инвестирало у компаније које су директно укључене у трговину робљем у Атлантику, што је означило транспорт приближно 10 до 12 милиона поробљених Африканаца преко Атлантског океана.

Као што је откривено у резултатима истраживања, Музеј Ficvilijam који се односи на универзитет је „основан на новцу наслеђеном од гувернера компаније за трговину робљем Јужног мора“, а иронично, музеј би следеће требало да организује изложбу о ропству и моћи користећи артефакте из збирке универзитета.

Расправе и о репарацијама

Продекан Туп је рекао: „Није у нашој могућности да исправимо историјске грешке, али можемо почети тако што ћемо их признати.“ Кембриџово „учешће у империјализму и ропству је изузетно сложено“, према истраживачима у извештају, истичући да су „убедљиви гласови позивали на финансијску репарацију“, али и сугерисали да универзитет размисли о начинима на које може „направити разлику у заједницама погођеним наслеђем поробљавања“.

Извор: Новости

 

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Више од хиљаду година стара олупина брода довела у питање историјске уџбенике
Next Article Србија првак Европе – у сред Подгорице!

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како умиру писци: Глава Јукија Мишиме, револвер Владимира Мајаковског и пепео Хаше Попа

Удовица Васка Попе, Хаша, дуго је била - пепео у урни. У урни је дуго…

By Журнал

Покрет за одбрану Косова и Метохије: Срамно напредовање у велеиздаји

Готово из дана у дан српска јавност сазнаје како Александар Вучић приљежно примењује Бриселско-охридски споразум.…

By Журнал

Борислав Пекић: Трагом београдског ходочашћа Арсенија Његована 

Пише: Борислав Пекић Дан провео на улици, тражећи пут којим ће се кретати Арсеније Његован,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаик

Зашто су демохришћани у кризи?

By Журнал
Култура

Пекић: Гвоздени путеви наших неповерења

By Журнал
Култура

Зашто волите Душка Радовића и по чему га памтите

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 5

Некад Хитлер, данас НАТО

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?