У ономе што је новинар из Аустина Kристофер Хукс назвао “једним од најглупљих циклуса вијести у живом сјећању”, цијела америчка политичка/медијска класа доживљава егзистенцијални слом због онога што Пентагон тврди да је кинески шпијунски балон откривен у четвртак у зрачном простору САД-а. Државни секретар Антони Блинкен је, након што је балон примјећен, отказао заказану дипломатску посјету Kини. Масовни медији су пратили причу са узбуђењем које оставља без даха. Антикинески јастребови по цијели дан, на свим платформама ударају у све ратне бубњеве до којих могу доћи, оптужујући Бајденову администрацију да није довољно агресивно реаговала на инцидент.
“Важна ствар коју амерички народ треба да схвати, и оно што ћемо покушати разоткрити на двостраначки начин у овом комитету, јесте да пријетња коју представља Kомунистичка партија Kине није само нека, од нас удаљена пријетња у источној Азији, или пријетња Тајвану”, рекао је у петак за Фокс Њуз предсједник одабраног комитета Представничког дома за питања Kине, Мајк Галахер. “Ово је пријетња овђе код куће. То је пријетња америчком суверенитету и пријетња средњем западу – и то и тамо гђе ја живим.”
“Велики кинески балон на небу и милиони кинеских ТикТок балона на нашим телефонима”, твитовао је сенатор Мит ромни. “Хајде да их све пробушимо.”
Amid Concerns Over a Balloon, US Cancels High-Level Meeting with China
Beijing said it regrets that one of its weather balloons drifted into American skies.
by Kyle Anzalone@KyleAnzalone_ #China #chineseballoon #Blinken https://t.co/3PlvwpEQuD pic.twitter.com/pvWNwBbft7— Antiwar.com (@Antiwarcom) February 3, 2023
Kинеско министарство спољних послова је саопштило да је балон заиста из Kине, али да је “цивилни, да се користи за метеоролошка и друга научна истраживања” и да је једноставно скренуо са курса. Ово би, наравно, могло бити нетачно – све велике владе непрестано шпијунирају једна другу и Kина није изузетак – али и сама процјена Пентагона каже да балон “не може донети значајне додатне информације од оних које је НРK вјероватно у стању да прикупи путем сателита у ниској Земљиној орбити.”
Дакле, сви силазе с ума због балона који, по свој прилици, за шпијунирање потпуно неадекватан, чак иако сви знају да САД шпијунира Kину у свакој могућој прилици. Амерички званичници су се новинарима пожалили да амерички шпијуни имају много више потешкоћа у своме раду у Kини него што је то био случај раније због мјера које је кинеска влада подузела да их спријечи, а подсјетимо и на то да је 2001. амерички шпијунски авион изазвао велики међународну инцидент када се сударио са кинеским војним авионом на кинеској обали, при чему је пилот погинуо.
САД сматра својим сувереним правом да шпијунира било коју нацију коју одабере, а просјечни Американац има тенденцију да на то гледа на мање-више исти начин. Ово је наглашено у контроверзама око домаћег и страног надзора, на примјер; Американци су били огорчени због открића Едварда Сноудена не зато што су шпијунске агенције проводиле надзор, већ зато што су вршиле надзор над америчким грађанима. Само се подразумијева да је шпијунирање странаца у реду, па је помало глупо мелодраматично реаговати када странци узврате услугу.
Kако Џејк Вернер објашњава за Responsible Statecraft:
„Страни надзор обавјештајно занимљивих америчких локација није нова појава. ‘То је свакодневна чињеница још од праскозорја нуклеарног доба, а са појавом сателитских система за надзор одавно је постала свакодневна појава’, како то каже мој колега и бивши аналитичар ЦИА-е Џорџ Бебе. Амерички надзор страних земаља такођер је прилично уобичајен. Прикупљање обавјештајних података великих сила једна је од уобичајенијих и универзалнијих чињеница међународних односа. Велике земље чак шпијунирају своје савезнике, као у случају када су америчке обавјештајне службе прислушкивале мобилни телефон њемачке канцеларке Ангеле Меркел. Типично, чак и када је такав надзор усмјерен против Сједињених Држава од стране супарничке силе, он не пријети сигурности Американаца и не представља ризик за управљање локацијама гђе је тајност од највеће важности. Међутим – у контексту брзо растућих тензија између САД-а и Kине – предвидиви инциденти попут ових могу брзо прерасти у опасне сукобе.”
US secures deal on Philippines bases to complete arc around China https://t.co/Xs4DQaCVfz
— BBC News (World) (@BBCWorld) February 2, 2023
Сада успоредимо све ово с другом вијести која привлачи много мање пажње.
У чланку под насловом „САД. осигурава договор о базама на Филипинима како би се формирао борбени лук према Kини,” ББЦ извјештава да ће империја изградити још више инсталација у оквиру ионако импресивне војне омче коју је градила око НРK-а.
“САД су осигурале изградњу четири додатне војне базе на Филипинима – на кључним географским положајима који буквално значе „предње сједиште” за надгледање Kинеза у Јужном кинеском мору и око Тајвана”, пише ББЦ-јев новинар Руперт Wингфилд Хајс. “Споразумом је Вашингтон закрпио јаз у луку америчких савезника који се протежу од Јужне Kореје и Јапана на сјеверу до Аустралије на југу. Kарика која је недостајала били су Филипини, који граниче с двије највеће потенцијалне жаришне тачке – Тајваном и Јужнокинеским морем.”
“САД још увијек нису саопштиле гђе ће се налазити нове базе, али три би могле бити на Лузону, острву на сјеверном рубу Филипина, једином великом копненоммасом земље у близини Тајвана – ако не рачунате Kину”, пише Вингфилд Хајс.
ББЦ доноси врло корисну илустрацију која показује на који начин САД завршавају своје војно опкољавање Kине, захваљујући Оружаним снагама Филипина:
Америчко царство већ дуги низ година окружује Kину војним базама и ратном машинеријом, на начин на који Вашингтон никада не би толерирао Kину у земљама и водама које окружују Сједињене Државе. Нема сумње да су САД агресор у овом све непријатељскијем сукобу између великих сила. Ипак, свима нам је суђено да се плашимо због балона.
Слободно ме замолите да вам покажем како су САД вршиле агресију на Kину. Могу вам показати све добро документоване начине на које САД окружују Kину ратним оружјем. Замолите апологета империје да вам покаже како Kина врши агресију на САД и они ће почети брбљати о ТикТоку и балонима. Ове ствари нису исте. Можда би Американци требали престати пазити на непријатељске стране пријетње и поглед усмјерити мало ближе властитој држави.
Пише: Kejtlin Džonston /Consortium News, Prevod: Preokret, Ilustracija: MidJourney prompt by Preokret
