За сваки добар плес је потребно двоје. И мора да се зна ко води. Семафор на синоћњој утакмици је то јасно показао. А игра на терену још боље од семафора.
Ево и мени прилике да се из пуних уста захвалим комшијама Хрватима и да им честитам на уласку у полуфинале мундијала 2022.
Иако ми се њихова игра није допадала током цијелог првенства, и збиља мислим да нијесу заслужили да се онако провуку поред Лукакуа и Белгијанаца у групи; нити поред борбених Јапанаца; нити има смисла да онако дефанзивни баш они избаце Бразил из саме завршнице… Али ево, повлачим све што сам рекао.
Доказали су да је све баш тако требало. Да им се сви диве, да их сви хвале, да им дају ореол непобједивости, непремостиве жилавости. Те сјајни штопери, те најбољи везни ред…
Баш је то била права увертира, изванредни подијум за танго који смо синоћ видјели на „Лусаил“ стадиону у Kатару.
Kапацитет Аргентинаца и њихову праву вриједност није нико боље могао измјерити од тако „напумпане“ хрватске екипе. Недодирљиви „коцкасти“ постали су лак плијен фуриозне игре Аргентинаца. Два лака окрета у првом полувремену, и пируета Месија против „најбољег свјетског штопера“ Гвардиола у другом – показали су свијету како изгледа танго са лоптом. И подсјетила на доминацију Аргентине у Мексику 86, када су у полуфиналу (против Белгије 2:0 – оба гола Марадона) били убедљивији него у свим претходним утакмицама.
Што се мене тиче, првенство је окончано крунисањем краља, а у недјељу слиједи, као у клизачким такмичењема: ревијални програм. За пробране сладокусце. Свијет је добио најбољег. Памтиће се да је из петог покушаја. И памтиће се да је управо Меси режирао комплетну освету Хрватима за пораз (0:3) у групној фази руског Мундијала.
И зато – хвала комшије! Свака част! Задужили сте свјетски фудбал овом демонстрацијом „тоталног танга“.
Оливер Јанковић
