Сваки пројекат за Светлану Кану Радевић био је шанса за нови простор. који ће људима унприједити живот. И док на свјетским универзитетима са пијететом говоре о једној од најпризнатијих архитектица Балкана, у Црној Гори сјетимо је се само спорадично. Архитектица Дијана Вучинић казала је за емисију „Став“, на ТВЦГ, да Кана сигурно не би била задовољна да данас види Подгорицу.
О Кани Радевић не знамо довољно, а од ње нијесмо ни научили колико је требало. Њена величина, оцјењује Вучинић, била је у посвећености архитектури и разумијевању положаја архитеката.
„Значајно је да знамо ко је, а не знамо довољно. Институције су релано младе, а једна од највећих неправди је што 1980. године, када је основан, није ангажована на Грађевинском факултету“, казала је Вучинић
Подсјетила је и на филм, у режији Вељка Мићуновића, у којем се чути Канина прича и њен став према архитектури.
„Веома била заитерсована и за исторју умјестности, стране језике, друге културе, била је и пасионирана фотографкиња. Веома је занимала умјетност и стваралаштво уопште и кроз све се позиционирала као посебна индивидуа и космополита“, истиче саговорница ТВЦГ.
Осим хотела Подгорица, пројектовала је аутобуску станицу у главном граду, стамбену зграду у Петровцу, хотел Мојковац…
Ипак, Вучинић сматра да не можемо бити посебно поносни на то како смо се понашали према Канином комплексу Барутана.
На питање што смо научили, што нијесмо од Кане, архитектица одговара:
„Од ње тек има много да учимо, њено стваралаштво није само оно што је изграђено, ту је на десетине пројеката који нијесу релизовани. Имала посебан однос према простору, граду и како да се као архитекте односимо. Сваки пројекат за Кану је био шанса за нови простор који ће да унприједи живот.“
Остаје жал, додаје, што нема сачуваног намјештаја из хотела Подгорица, који је Кана дизајнирала.
„Ентеријер је био неизоставан дио архитектуре тог хотела. Постоји континуитет у материјализацији“, истиче Вучинић.
У припреми је и монографија Кане Радевић, коју ће међународни издавач објавити на црногорском и енглеском језику.
Извор: РТЦГ
