Пише: Кајл Анзалон
У 2020. години, током затварања због пандемије, Џо Бајден је побиједио на изборима, водећи своју кампању од куће. Бајден је јасно показивао знаке значајног когнитивног опадања, па је америчком народу представљена пажљиво припремљена порука да ће глас за Бајдена значити повратак у нормалне токове.
Од тренутка када је Доналд Трамп сишао низ златни ескалатор, Американци су били изложени непрекидном нападу медија и политичара из естаблишмента, који су тврдили да се налазимо у егзистенцијалној борби за будућност наше земље. Причали су нам како је Русија хаковала изборе, да је Трамп нови Хитлер, да је демократија на коцки, и да је актуелни предсједник попустљив према диктаторима широм свијета.
Али Бајден ће нас спасити: нема више запаљиве реторике, нема политичког прогона опозиције, успоставиће се стабилнији свијет.
Иако Бајден није могао вратити Сједињене Државе у потпуно нормално стање, имао је потенцијал да значајно смањи америчке спољнополитичке интервенције. Међутим, током свог мандата у Овалном офису, направио је супротно — започео је нове ратове и подривао међународне норме.
Када је ступио на дужност, Бајден је имао двије јасне спољнополитичке побједе које је лако могао постићи. Прво, могао је слиједити Трампов договор са Талибанима и извући се из Авганистана у мају 2021. на организован начин.
Умјесто тога, Бијела кућа је лоше управљала ситуацијом, одложивши повлачење из Авганистана до септембра, у јеку највећих борби. До тада, влада коју су САД успоставиле у Кабулу потпуно се распала. Хаос је кулминирао бомбашким нападом ИСИС-К на аеродром у Кабулу, у којем су страдали стотине очајних Авганистанаца и 13 америчких војника.
Неуспјех преговора са Ираном
Друга могућа побједа била је повратак на Ирански нуклеарни споразум. Споразум је постигнут током Обамине администрације, а омогућавао је додатне сигурносне мјере за ирански цивилни нуклеарни програм у замјену за ублажавање санкција.
Техеран је у мају 2018. у потпуности спроводио споразум, када је Трамп једнострано одлучио да га напусти на захтјев Израела. Вашингтон је потом увео тешке санкције Ирану, са циљем да њихову производњу нафте доведе до минимума.
Бајден је по доласку на власт лако могао да обнови споразум са умјереним иранским предсједником Хасаном Роханијем и укине санкције. Међутим, Бајденов тим је захтијевао „дужи и јачи“ споразум и игнорисао израелске нападе на иранске бродове и нуклеарне објекте.
Током наредне двије године, амерички и ирански званичници водили су више рунди индиректних преговора, док је Израел настављао своје нападе на иранске бродове и вршио атентате и саботаже унутар Ирана. У таквим условима, споразум никада није постигнут, а преговори су прекинути прошле године. Тјерање Ирана са преговарачког стола и наставак тешких санкција имали су значајан утицај на Бајденову политику према Украјини.
Након што је Русија извршила инвазију на Украјину у фебруару 2022, Вашингтон и НАТО су предузели двоструку стратегију да преко украјинских војника „исцрпе“ и ослабе руске снаге. Прво, обезбјеђивали су милијарде у оружју, обуци и обавјештајним подацима. Друго, започели су економски рат, с циљем да изолују и ослабе руску економију.
Међутим, пошто је Ирански нуклеарни споразум везао Техеран за западне економије, када је рат избио, Иран је појачао своје везе са Москвом. Такође, као и Иран, Русија је један од главних извозника енергије, а било би лакше искључити руске енергетске залихе са тржишта да САД истовремено нису покушавале да избаце и иранску нафту.
Геноцид, рат, анексија
Нетанијаху се вратио на мјесто премијера Израела крајем 2022. године, предводећи крајње десничарску владу. Та влада је имала двојицу екстремиста на кључним позицијама који су јасно ставили до знања да им је приоритет анексија Западне обале. Ова влада је увела бруталан режим за Палестинце, а број убијених на Западној обали 2023. године достигао је вишегодишњи максимум прије догађаја 7. октобра.
Међутим, када је Хамас 7. октобра пробио израелску блокаду Газе, Бијела кућа је наставила да се претвара како је Израел „нормална демократија“, игноришући да је то држава која спроводи апартхејд усмјерен против арапске популације.
Бијела кућа је снажно подржала пропаганду коју је Тел Авив широм свијета пласирао након напада Хамаса. То је Израелу дало отворен руке за убијање у Гази.
Фајненшел тајмс: Екстремисти предводе Нетанјахуов приступ рату са Хамасом
Нетанијаху је ту прилику искористио да добије 23 милијарде долара у војној помоћи од САД, заштиту Вашингтона од резолуција УН-а и да спроведе масовна убиства хиљада Палестинаца у Гази, хиљада Либанаца и стотина Палестинаца на Западној обали.
Убијања су циљано усмјерена на цивиле и цивилне објекте попут болница, школа, склоништа и конвоја с хуманитарном помоћи. Након сваког израелског ратног злочина, амерички Стејт департмент је дјеловао као израелска ПР агенција, инсистирајући да је
Хамас крив, а не Израел.
Шта се десило са међународним правом? Бајден је тако провео посљедњу годину свог мандата снабдијевајући Нетанијахуа оружјем, омогућавајући његовој влади да свакодневно врши ратне злочине. Ово је исти предсједник који је Американцима објаснио да морамо послати скоро 200 милијарди долара Украјини ради одбране међународног права.
Ако је Русија погријешила што је извршила инвазију на Украјину, зашто онда Израел може да напада Либан? Ако Русија крши међународно право проширењем своје границе, зашто Израел може наставити анексију Западне обале? Ако је Русија у криву што је затварала америчке новинаре, зашто је Израелу дозвољено да убије најмање 170 палестинских новинара, укључујући Ширин Абу Акле, америчку држављанку? Ако је Русија у криву што напада цивилне објекте у Украјини, зашто је Израелу дозвољено да уништи скоро сваку болницу, школу и склониште у Гази?
Могли бисмо набрајати даље и даље безбројне лицемјерне аспекте Бајденове убилачке спољне политике. Када се ради о глади у Гази, атентатима у Ирану, бомбардовању дипломатских објеката у Сирији и нападима на мировне снаге УН-а у Либану, јасно је да Нетанијаху свакодневно гази по „међународном поретку заснованом на правилима“, који Бајден наводно толико воли. Тренутно, Американце више брину унутрашња питања, али историја ће Бајдена упамтити покатастрофалним ратовима које је одабрао да покрене. Рендгенски снимци израелских метака у мозговима палестинске дјеце насљеђе су Бајдена и његовог доброг пријатеља Бибија у деценијама које долазе.
Извор: The Ron Paul Institute
