Време проведено пред екраном заиста утиче на развој и функцију мозга вашег детета, сугерише нова мета-анализа
У просеку, деца узраста од 6 до 14 година проводе 2,77 сати сваког дана пред екранима, према студијама објављеним у часопису Global Health Research and Policy 2023. Међутим, број деце која проводе више од три сата дневно пред екранима порастао је са једног од 10 до једног од 5 након јануара 2020, са просечним временом испред екрана више него удвострученим у неким земљама.
„Пандемија Ковида-19, између 2020. и 2022., и каснија блокада, изазвали су значајан пораст ослањања деце на дигиталне уређаје широм света“, каже аутор студије Хуи Ли, професор на Факултету за образовање и људски развој Педагошког универзитет у Хонг Конгу, за Њусвик.
„Од активности у игри до формалног учења, кућно окружење постало је преплављено дигиталним интеракцијама. Ова повећана дигитална зависност, која је неопходна због околности пандемије, не само да је опстала, већ ће се вероватно и наставити како основна структура образовања које пролази кроз кључне модификације након пандемије.“
Ове нове технологије су нам омогућиле да останемо повезани у затвореном свету, али њихова континуирана употреба може донети више штете него користи, посебно међу децом.
„Док деца комуницирају путем технологије, њихов мозак је подложан неуропластичним променама, које могу утицати на њихов когнитивни, друштвени и емоционални развој“, рекао је Ли. „Бројне студије су известиле о негативним ефектима дигиталних искустава на функцију и структуру мозга деце, користећи различите облике неуроимижинг доказа.
Да би проучили ове ефекте, Ли и истраживачи са Образовног универзитета, као и са Шангајског нормалног универзитета у Кини и Мацкуари универзитета у Аустралији анализирали су 33 студије неуроимижинга, објављене између 2000. и 2023., које су процениле утицај употребе технологије на дечји мозак. Укупно је обухваћено 30.000 деце у различитим студијама. Њихови резултати објављени су у часопису Early Education and Development 17. новембра.
Од ових студија, девет се бавило физичким утицајем дигиталних искустава на структуру мозга мале деце. „Две студије нису пронашле никакав ефекат, пет је пријавило негативне промене, а две су пронашле мешавину последица“, рекао је Ли. „Ниједна студија није приметила чисто позитивне адаптације.“
Ове негативне промене укључивале су смањену повезаност између области мозга укључених у језичку и когнитивну контролу и неразвијеност инхибиторног система контроле. Ово је део мозга који нам омогућава да контролишемо своју пажњу, понашање, мисли и емоције.
Друге студије су откриле повезаност између времена испред екрана и слабе пажње и когнитивних вештина. „Одређене студије су откриле да су интеракције на екрану довеле до повећане обраде слушних стимулуса који нису релевантни за задатак, мање изражене инхибицијске контроле сразмерно повећаном времену пред екраном и когнитивних оштећења која су резултат повећане употребе екрана за бебе“, рекао је Ли. „Штавише, примећено је да велики корисници таблет уређаја лошије раде на когнитивним задацима и показују абнормално функционисање мозга у поређењу са не-корисницима.“
Чак су и студије које су пронашле позитивне аспекте дале мешовите резултате. „Иако је повећана запремина сиве материје у одређеним областима мозга која одговара гледању телевизије откривена као позитиван исход, томе се супротставила смањена вербална интелигенција“, рекао је Ли. „Од суштинског је значаја напоменути да ниједна од ових студија није пријавила никакав потпуно позитиван утицај дигиталних искустава на структуре мозга.“
Није сво време испред екрана једнако када су у питању позитивни резултати, а неколико студија је показало да играње видео игрица има више користи од других облика времена испред екрана. „Једна студија је показала да видео играчи надмашују оне који нису играчи у два задатка фМРИ [функционалне магнетне резонанце], што имплицира когнитивне предности које произилазе из видео игрица“, рекао је Ли.
Имајући у виду ове резултате, колико дуго деца треба да проводе гледајући екране? „На основу смерница о физичкој активности, понашању и спавању за децу млађу од 5 година које је издала Светска здравствена организација 2020. године, склони смо да предлажемо да време пред екраном од 0 до 1 године буде нула минута; за 1 до 2 године, мање од пола сата; за узраст од 2 до 5 година, не проводите више од сат времена дневно пред екранима и будите селективни када су у питању активности везане за екран“, рекао је Ли.
Међутим, једноставно постављање оштрих ограничења за време проведено пред екраном можда није увек продуктивно или практично. „И васпитачи и неговатељи треба да препознају да на когнитивни развој деце могу утицати њихова дигитална искуства“, рекао је Ли. „Ограничавање њиховог времена испред екрана је ефикасан, али често непријатан начин, и могу се развити и применити иновативније, пријатељскије и практичније стратегије. Они на позицијама за креирање политике треба да обезбеде одговарајуће смернице, учешће и подршку за дечје време пред дигиталним екранима.“
Извор: https://www.newsweek.com/scientists-reveal-screen-time-children-brains-covid-1844669
Превод: Наташа Вујисић Живковић/Педагошки Забавник
