Клавир и саксофон

Наредни противник љубитеља саксофона, Новака Ђоковића, много воли да свира клавир.

На Ђоковићу, који јури календарски гренд слем је да му наредне ноћи потури фалш ноте.

Јер млади ове године, свирали нешто или не, сањају велике снове на УС Опену и Џенсон Бруксби је само један у низу.

Колико год имао веште прсте и био добар на диркама, на Новаку Ђоковићу је да покаже свој ауторитет, ствари постави на своје место и пласира се у четвртфинале.

Само што то неће бити нимало једноставно урадити – сваки пут када за противника имате непознатог ривала, поготово ако је то неко ко тек почиње свој пут кроз тениски лавиринт, и још на гренд слему, који за Новака има огроман значај и тежину, морате бити на опрезу.

Уводни део меча тражи оно почетно опипавање пулса, преиспитивање снага, али после тога, Новак би морао да нађе начин како да блокира даљи пут самоувереном клинцу који ће уз себе имати и паклени ешалон навијача на „Артур Ешу“.

Хладно туширање на почетку било би добро да се сви на стадиону смире, пре свега противник, зато Новак од старта мора кренути снажно.

Бруксби је нетипичан амерички тенисер, он не игра по оном рецепту сервис плус бомба у наредном ударцу, не, он је прави тениски шахиста.

Иако је име добио по бившем асу Формуле 1, Британцу Џенсону Батону, омиљеном возачу његовог оца, не одликује се тим хазардерским нервом, тако карактеристичним за посленике најбржег каравана.

То дете, које нам долази из предграђа Сакрамента, кажу да има невероватан аналитички ум и да је права енциклопедија спортских података.

„Када нешто не знам, само питам Џенсона, нема потребе да гуглам. Он све зна, то је право лудило. Меморија му је невероватна, увек зна да вам каже статистику сваког кошаркаша клуба који прати. Мислили смо да ће постати спортски аналитичар или нешто слично“, каже његова мајка.

Бруксби је као клинац играо и фудбал и кошарку, али је од седме године почео редовно да лупа тениском лоптицом по гаражи, сат времена сваког јутра пре него што би га родитељи стрпали у кола и одвели у школу.

Сада је момак на великој сцени и ове године је остварио много победа на оним мањим турнирима, челенџерима, али је ево већ у Њујорку показао да се не плаши ни рефлектора највећег тениског храма у Америци.

Млади верују у себе, а када још уз то немају шта да изгубе, могу бити врло, врло опасни.

Видели сте Карлоса Алкараза, момак је остварио другу узастопну победу у пет сетова, оборио рекорд турнира стар 58 година и палсирао се као најмлађи од тада у четвртфинале.

Тако је Данил Медведев, који слови да ће изаћи као финалиста из тог доњег дела жреба, у четвртфиналном костуру остао окружен с изузетком Ожеа-Алијасима, неочекиваним именима попут Ботика ван де Зандшулпа и Карлоса Алкараза.

Неко ће рећи да је миљеник среће, неко ће рећи да му се жреб лепо отворио, али после разних чудеса на овогодишњем Опену, на ком смо имали чак 32 меча у пет сетова, ко може да гарантује било чији пролаз?

Није то гарантовано ни Новаку Ђоковићу, носиоцу горње половине жреба и он то најбоље зна. Отуда, треба очекивати да ће изазов Џенсона Бруксбија схватити максимално озбиљно.

Опомена је довољно – Дијего Шварцман је изгубио од играча грофовског презимена, Холанђанина Ван де Зандшулпа, чији је изговор презимена постао омиљена игра свима на УС Опену, од играча до новинара у медија центру.

Но, ни са њим се није шалити иако је до последњих осам на турниру, сензационално стигао из квалификација. Дијего се на лицу места уверио да је једно гледати видео снимак, а сасвим друго осетити снагу удараца противника на терену.

„Деловало је све далеко, далеко брже, момак има сјајан форхенд“, признао је Аргентинац после пораза у пет сетова.

Бруксби има посебну школу – каже да га то свирање клавира јако опушта и да би волео да чује како то ради један од пијаниста-мајстора у свету тенисера, Француз Иго Умбер.

Но пре него што неком приликом удруже снаге, Џенсон каже да обожава да свира Моцарта, Бахову Сонату број 3, затим хит „Цлоцкс“ групе Цолдплаy и што је мало необично за клавир, песму „Коначно одбројавање“ групе Еуропе из 1986. године.

Занимљиво је какво ће бити то Бруксбијево коначно одбројавање до меча са Ђоковићем, које ће му сигурно дићи пулс на 120 откуцаја у минуту, што због треме, што у нервози због величине тренутка и противника.

Његов први и једини тренер, Џо Гилберт, са којим ради од седме године, није га у недељу уводио у тајну тога како да победи Новака, јер то каже никада и не ради, све до момента када Бруксби уђе у свлачионицу пред меч. Одвео га је ван града, да се релаксира и заборави на меч.

Њихова рутина је другачија и необична, баш као што је необична и нетипична и сама игра Бруксбија.

„Он не игра претерано снажно. Није играч који има јак сервис и ударац после, нема неко велико оружје. Много причамо о шаблонима, тамо где мислимо да ћемо имати предност. Ја гледам противника и кажем му, ’мислим да су му овде рупе, ово је најбољи начин да их искористимо’. Његов посао је само да то изврши“, каже Гилберт.

Додајте томе стрпљење, упорност, такмичарски дух и добијате противника који може да вас намучи.

„Противника шетам из једне у другу страну, волим дуге поене, да их терем на ударац више. Да погодим тамо где мислим да не могу да стигну на време. То је моја најбоља одлика“, сматра Бруксби.

Отуда ће Новак морати да трчи као навијен, али не сумњам да су и Марјан Вајда и екипа одрадили скаутинг и схватили које дугме треба Новак да притисне да би се распала игра противника.

Дакле, све је у томе каква ће се мелодија креирати на терену, у датој врелини тренутка, под специфичним околностима, у разгорњавању тениског надмудривања.

Добра ствар је што се резултат не мери квалитетом њиховог музицирања, већ тениског умећа, а ту барем не би требало да буде никакве дилеме ко је већи мајстор.

Шта мајстор, велемајстор!

Ако и један Џим Куријер каже да му је жао Роџера Федерера и Рафе Надала (Шпанац је иначе узор младом Бруксбију) и да жели да Новак оствари календарски слем, онда је све јасно.

Америка је спремна да присуствује креирању историје, све се лагано антиципира снимању тих финалних секвенци овог великог филма, али остале су још четири епизоде за Новака Ђоковића.

Свака једнако важна и једнако тешка.

Неће бити важно ко је са друге стране ако Новак, у овој другој недељи, буде играо свој најбољи тенис.

Боговски тенис, на који нас је свих ових година, прописно навикао.

Извор : Б92