Колумнистика Андреја Николаидиса недопустиво је заморна! У погледу његовог јавног и политичког утицаја било би најбоље човјека игнорисати. Међутим, из људске бриге за његово опште стање, ваљало би, ипак, Николаидису некако објаснити да су деведесете године ХХ вијека не само прошле, већ да је баш он посљедни баштиник демагогшке фразеологије и денс музике из 90-их година.
Човјече, вријеме пролази, тече… Не може се нико, како је говорио онај стари Грк, два пута окупати у истој ријеци, а хиљадама година касније Борхес допунио тврдећи не зато што вода протиче, већ зато што човјек не може бити два пута исти. (Отприлике тако каже Борхес.) Међутим, Николаидис демантује сваку истину. Он је у сваком времену исти. Помислио би човјек да је он могућ, као појава, као колумниста или, можда, као писац једино у деведесетим годинама прошлог вијека.
Додуше, можда Николаидис установи нешто од револуционарног значаја. Примјера ради, нас су у школи учили да неке романтичарске пјеснике не можемо ваљано тумачити логиком нашег времена. Николаидис чини грешке супротне врсте, он читав данашњи свијет, поготово православље и Београд, посматра кроз оптику деведесетих година. (За њега не важи ни онај идиом „не мрда с мјеста“, мада би се могло рећи да Николаидис „не мрда из времена“. Но и ту би било неопходно објаснити да је његово вријеме толико његово да Николаидис једино у њему може стајати.)
Ако очекујете да вам препричам шта је све написао у својој посљедњој колумни, „Htjeli ste crkveni tehnopopulizam? Sada uživajte u njegovim crnim plodovima“, онда вам драги читаоци, како би говорили добри стари писци руског реалзима, а да ми опрости Николаидис што их спомињем, не могу помоћи.
Ако је ипак од помоћи, ево неких кључних ријечи које сам упамтио из његовог посљедњег каламбура: техно (за денс баш нијесам сигуран), Београд, антиислам, Јелена Карлеуша, технопопулизам, ДПС, Ким Карадшијан, Кривокапић, The Beatles, ДПС, Streeck, црква, „људи су глупи“ (а он паметан), Свевишњи, Вишеград, технопопулизам, Цркве Србије, London Review of Books, смјерам итд.
Пише: Милован Урван
