Пише: Слађана Вукашиновић
На Вол стриту постоји неписано правило: ко први сазна, први заради. Оно што се дешава последњих месеци на нафтном тржишту излази из оквира тог правила и улази у домен кривичног права. У четвртак, 17. априла, у 12.24 по гриничком времену, неко је за шездесет секунди продао 7.990 фјучерс уговора на брент сирову нафту у вредности од 760 милиона долара. Ниједан јавно доступан податак тог тренутка није оправдавао такав налог. Двадесет минута касније, ирански министар спољних послова Абас Арагчи објавио је на платформи Икс да је Ормуски мореуз поново отворен за комерцијалне бродове, и нафта је пала 11 одсто за сат времена. Ово је трећи такав случај за мање од месец дана.
Ова врста знања није нова за брокере на Вол стриту, чак од прошле године има и своје име. Скраћеница TACO, коју је маја 2025. сковао колумниста „Фајненшел тајмса“ Роберт Армстронг, буквално значи „Trump Always Chickens Out“ – Трамп се увек повуче. Принцип је једноставан: председник запрети, тржишта падну, он попусти, тржишта скоче. Ко купује на дну и продаје на врху, зарађује сваки пут. Од априла 2025, када је S&P 500 за један дан поскочио 9,52 одсто после замрзавања царинских мера, до иранске кризе годину дана касније, стратегија није заказала ниједном.
Стратегија TACO претпоставља, наравно, информисану процену понашања председника. Стручњаци кажу оно што се десило прошле недеље, тачније 17. априла, ипак захтева одређена знања унапред. Додају у том смислу и аргумент – нико не продаје нафту за 760 милиона долара двадесет минута пре дипломатске објаве само на основу процене. Да се десило једном, могло би се приписати случајности. Али десило се и 7. априла, када су непознати трејдери отворили кратке позиције на нафти вредне 950 милиона долара, неколико сати пре него што су Вашингтон и Техеран најавили двонедељно примирје. Нафта је пала 11,5 одсто, на 83,85 долара за барел. А десило се и 23. марта, када је између 6.49 и 6.50 ујутру по њујоршком времену продато око 6.200 фјучерс уговора за минут. Просек за тај сат у претходних пет дана био је 700 уговора. Петнаест минута касније, Трамп је на својој мрежи Трутх Социал објавио да одлаже нападе на иранску енергетску инфраструктуру. Нафта је пала 15 одсто.
Укупна вредност поменута три посла прелази 2,2 милијарде долара, и сва три су извршена непосредно пре председничких или дипломатских објава о рату у Ирану. На основу величине позиција и просечног пада од око 12 одсто, процена је да су укупни профити на три посла могли да достигну од 200 до 250 милиона долара.
Слађана Вукашиновић: Монопол, Концертне карте више нису за обичне људе
Америчка Комисија за трговину робним фјучерсима (CFTC) покренула је истрагу. Како пише Блумберг, позивајући се на људе упознате са случајем, комисија је од берзи CME Group и Intercontinental Exchange затражила детаљне податке о учесницима, укључујући такозване Таг 50 идентификаторе који откривају ко стоји иза налога. За сада нико није именован. Бела кућа је, преко портпарола Дејвиса Ингла, одбацила сумње. Председника води „искључиво интерес америчког народа“, саопштио је Ингл. Објашњење не говори ништа о томе ко је пласирао налог од 760 милиона долара у 12.24 без икакве јавно доступне информације која би оправдала такву трансакцију.
Сумњиве трансакције нису ограничене на тржиште фјучерса. Наиме, на Полимаркету, платформи за такозвана тржишта предвиђања, Асошиејтед прес је установио да је најмање 50 новокреираних налога ставило опкладе на примирје између САД и Ирана 7. априла, у минутима пре Трампове објаве. То су биле једине трансакције са тих налога, што указује на то да су отворени искључиво за ту сврху.
Тржишта предвиђања функционишу тако што корисници купују уговоре на исходе будућих догађаја. Ако купите уговор „САД и Иран ће постићи примирје до 15. априла“ по цени од 10 центи, а догађај се деси, добијате долар. Профит је десет пута већи од улога. Једини услов је да знате шта ће се десити пре него што се деси.
У јануару је амерички војни специјалац Ганон Кен ван Дајк, који је учествовао у операцији хапшења Мадура, зарадио 400.000 долара кладећи се да ће Мадуро бити збачен само неколико сати пре америчке операције у Венецуели. Ухапшен је пре неколико дана. У марту је налог под именом Магамyман добио 553.000 долара на опклади да ће ирански ајатолах Хамнеи бити убијен. Непосредно после тога, заједнички америчко-израелски удар га је заиста убио, у првом сату својих изненадних напада. Један трејдер је зарађивао на Бајденовим помиловањима: уплатио је 64.000 долара на опкладе да ће Бајден помиловати свог брата Џима, Лиз Чејни, Адама Шифа и Адама Кинзингера, у последњих сат времена пре него што је председник потписао. Зарадио је 316.000 долара. Професор Џошуа Митс са Колумбије, који саветује Министарство правде за питања инсајдерског трговања, рекао је да су „шансе да се то деси случајно практично једнаке нули“.
Пола милијарде долара опклада положено је само на тајминг америчког напада на Иран. Израелске власти су независно подигле оптужницу против цивила и резервисте војске због злоупотребе тајних информација ради зараде на истој платформи.
Митс и Моран Офир са Универзитета у Хаифи прегледали су више од 93.000 појединачних тржишта на Полимаркету у периоду од фебруара 2024. до фебруара 2026. Свако тржиште је једно питање, на пример „хоће ли САД напасти Иран до 15. априла“. Унутар тих 93.000 тржишта пронашли су 210.718 сумњивих парова између крипто-новчаника и конкретних уговора, јер исти новчаник може да се појави на више тржишта и на једном тржишту може да буде више сумњивих учесника. Стопа успеха означених трејдера: 69,9 одсто, што је, према тврдњама наведених стручњака, више од 60 стандардних девијација изнад случајног погађања. Процењени профит износио је 143 милиона долара. Студија не користи израз „инсајдерско трговање“ у правном смислу, али закључује да су резултати неспојиви са трговањем на основу јавно доступних података. Налози би се појављивали, стављали велику опкладу на један исход, инкасирали и нестајали, са увек истим обрасцем понашања.
Слађана Вукашиновић: Структурни проблем српске пољопривреде – Премијум храна за скромне новчанике
Ричи Торес, конгресмен из Њујорка, написао је председницима америчке Комисије за хартије од вредности и берзе SEC и CFTC-ја оно што многи мисле: „Какав трејдер прави масивну трансакцију у 6.49 ујутру, петнаест минута пре председничке објаве која помера тржиште за милијарде долара, без хеџа? Једини могући одговор је инсајдер. Свака друга алтернатива је статистичка немогућност.“ Сенатор Ричард Блументал назвао је Полимаркет „тржиштем за продају тајни националне безбедности без преседана у историји“ и додао да платформа може постати „мамац за стране обавештајне службе“ које прате опкладе да би предвиделе америчке потезе. И републиканац Блејк Мур из Јуте упозорио је да амерички противници могу да користе такве платформе да предвиде потезе Вашингтона. Иако делује потпуно филмично и нереално, стоји и да, ако неко може да заради милион долара на Полимаркету кладећи се на војни удар двадесет минута пре него што се деси, иста опклада може да служи и као обавештајни сигнал.
Бела кућа је у марту свом особљу послала имејл са упозорењем да не смеју постављати опкладе на тржиштима предвиђања у вези са ратом, што је званичник администрације потврдио за Си-Ен-Би-Си. Сама потреба за таквим упозорењем указује на то да су надлежни унутар администрације проценили да ризик постоји.
Оно што брине америчку стручну јавност данас је и одговор на питање ко би требало да истражује ове сумње. Маргарет Рајан, директорка Одељења за спровођење закона при SEC-у, бивши војни судија, поднела је оставку 16. марта. Била је на функцији шест месеци. Ројтерс је, позивајући се на три извора, објавио да је Рајан хтела агресивније да гони преваре, укључујући предмете везане за председников круг. Пол Аткинс, председник SEC-а ког је именовао Трамп, то није желео. Пре њеног доласка, комисија је већ почела да напушта приоритете из Бајденове ере, укључујући обрачун са Вол стритом и крипто-индустријом. Под Рајановом је бар постојао неко ко је гурао у супротном смеру. После њеног одласка, „Њујорк тајмс“ је оценио да је Аткинс добио одрешене руке. Напетост су изазивали предмети криптовалутног предузетника Џастина Сана, донатора Трамповог пројекта World Liberty Financial, и Илона Маска, чији је случај из времена куповине Твитера и даље отворен упркос притисцима да се обустави.
Одељење за јавни интегритет при Министарству правде, установљено после афере „Вотергејт“ да процесуира коруптивне функционере, сведено је са 36 правника на два. Одузета му је надлежност за покретање нових предмета. Ово је објавио NOTUS. Истовремено, администрација је током 2025. обуставила 159 савезних поступака против 166 компанија. Више од тридесет тих компанија донирало је Трамповој инаугурацији или Белој кући, како је објавио Public Citizen.
Упоредо са тим, тржишта предвиђања бележе експлозиван раст, а Трампова породица је директно укључена у тај сектор. Доналд Трамп Млађи има саветодавне улоге и у Полимаркету и у Калшију, ривалској платформи. Комбиновани месечни промет обе платформе достигао је 18,3 милијарде долара у фебруару 2026. Годину дана раније био је испод две милијарде. Калши сам остварује годишњи приход од 1,5 милијарди долара и тражи инвеститоре по валуацији од 20 милијарди. Трампов Truth Social најавио је сопствено тржиште предвиђања у партнерству са срyпто.цом. Платформе склапају уговоре са професионалним спортским лигама, медијским кућама и технолошким компанијама. Син председника саветује компаније које зарађују на опкладама о одлукама његовог оца. Џаред Кушнер, Трампов зет и преговарач за Иран, скупља милијарде за свој фонд од влада Персијског залива.
Конгресмен Дејв Тејлор, републиканац из Охаја и један од најактивнијих берзанских трејдера у Конгресу са више од 90 трансакција само у 2026, продао је акције „Шеврона“ и „Маратон петролеума“ док су им цене расле са ратом. Истовремено је јавно подржао војну операцију. На папиру, легално. Тејлор је коспонзор закона који би то забранио, али закон не важи јер није усвојен. Његов кабинет је за амерички истраживачки портал NOTUS изјавио да конгресмен „не саветује нити активно тргује акцијама“ и да је све препуштено брокерској кући. Демократкиња Кели Морисон из Минесоте купила је акције „Сароник технолоџиз“, произвођача морнаричких дронова. Републиканац Огаст Флугер из Тексаса, члан пододбора за енергетику, купио је у марту и априлу нафтне акције за око 195.000 долара. Док траје рат, док Американци плаћају гориво скупље него икада од кризе 2008, они који о рату одлучују тргују акцијама оних који на рату зарађују.
Слађана Вукашиновић: Технолошки парадокс, Европљани живе горе него пре 20 година
Сенатори Адам Шиф и Џон Кертис поднели су нацрт закона који би забранио опкладе на владине одлуке и ратне операције. Има 42 демократска коспонзора. Шансе у Представничком дому под контролом републиканаца су блиске нули.
Брајен Јанг, бивши високи функционер CFTC-ја који сада ради у адвокатској фирми „Jones Day“, рекао је за Си-Би-Ес да комисија пролази кроз преокрет. „Виде више активности него у последњих неколико деценија, можда од оснивања. Преиспитују апсолутно све.“
Професор Митс је за NPR упозорио на замку: „Ако влада изда судски налог и добије податке да је трговину обавио ентитет без видљивих веза са Белом кућом, ту се траг губи. Тужиоци често откривају да власници крипто-новчаника раде преко компанија-шкољки.“
Идентитет трејдера остаје непознат, и вероватно ће и остати. Крипто-новчаници не носе лична имена, а шел компаније, компаније-шкољке – правна лица која постоје само на папиру, без запослених и канцеларија – регистроване у офшор јурисдикцијама, ретко доведу до физичког лица. Марта Стјуарт је 2004. провела пет месеци у затвору јер је лагала истражитеље о берзанском савету који јој је уштедео 45.000 долара. Тада је то било довољно за затвор. Данас неко три пута заредом зарађује стотине милиона непосредно пре председничких објава о рату, а пред судом није завршио нико. Директорка надлежног одељења SEC-а дала је оставку после шест месеци. Одељење Министарства правде које би водило истрагу има два правника. Закони за процесуирање инсајдерског трговања постоје и даље. Људи који би их применили или су отишли или им је одузета надлежност.
Извор: НИН
