Пише: Милија Тодоровић
Дешавало се у овој земљи много тога – бруталних егзекуција новинара, грађана, сад већ стотина убијених у рату криминалних кланова, масовне и системске пљачке очигледно скројене од врха власти, безобзирног гажења правног поретка, разарања Универзитета под директном партијском контролом… И за све те године, тачније деценије, није било гласа од стране професора Правног факултета. Ни звука, ни слике. Дебела и дубока тишина је одзвањала из холова у којим су се назирале још дебље апанаже и зјапећа морална празнина.
Шта се десило прије неки дан, чиме су заправо позвани и прозвани да дају подршку, пазите сад – неформалној студентској групи? Замислите да је та група имала мало ”тврђи” назив од ове благе асоцијације на индијску еротску технику. На примјер – Роза поза 69. Да ли би деканица представила пуни назив такве групе приликом дефинисања тачке за гласање? Уважене колеге, тачка 1 је подршка за Розу позу 69. Можда би таква провокација понукала и уважене професоре да прочитају правни основ за такво гласање. Кога наравно нема. Можете ли замислити професионални понор у ком се налази момишићки Правни факултет који није у стању да у сазиву сједнице у којој гласају о подршци некаквој нефромалнох групи наведу неки правни основ. И то све на електронској сједници, а таквих је према тврдњама неких професора у вријеме мандата деканице било невјероватних 95%. Замислите професора Правног факултета који дозвољава да се сва крупна питања рјешавају на електронским сједницама, без икакве дискусије, размјене мишљења, аргумената. Застрашујуће.
Него, ипак је кључно питање како су се сви ти годинама ”мјутовани” професори напрасно нашли међу подржаваоцима политичког крила Кавачког клана? Нема потребе да се елаборира колико су ”неформални” заправо ”смоквин лист” немоћи ДПС-а да сами покрену нешто у класичном опозиционом маниру. Дакле, нису у питању студенти, него рецимо отворено – политичко крило криминалног клана. То не може прекрити ни ова јефтина, на моменте гротескна пропаганда како је потребно подржати ”студенте и младост”. О којој, наравно, најбоље свједоче учесници тих окупљања, међу којима је 99% присутних старије од Универзитета.
Него, за разлику од деканице која, како је објавила ”Борба”, политиком ”добро јутро на четири стране”, остварује апанаже на којима би многи позавидјели и у ”срећним ДПС” временима, ови остали се изгледа нису ”снашли”. Отуда и притуљена фрустрација. И би да се некако врате у седло, па им се ова акција мимикризоване подршке извору некадашњих апанажа допала. Они који би требало да служе као неки узор и морални орјентир, овдје пробијају још једно морално дно и спуштају се на скали бешчашћа. И то раде у врло оштрој конкуренцији великих и малих сјецикеса, џепароша, превараната, лицемјера… Уосталом, нека лица из описаног миљеа смо вијдели на окупљањима ”неформалних”. Управо су те подржали поједини професори Прваног факултета, а чија ћемо имена, надамо се, врло брзо сазнати.
