Петак, 23 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Како су се партизани борили за слободу – и на филму

Журнал
Published: 5. децембар, 2024.
Share
Фото: YU0Laki/Jugoslovenski partizani/YouTube
SHARE

Пише: Валентина Булатовић

Цензура је данас свуда присутна, цензура је у нашим главама, а једна од највећих болести данашњице је аутоцензура, изјавио је угледни редитељ Лордан Зафрановић, говорећи на представљању књиге „Умивање превратника – партизански филм“ аутора Александра Врањеша.

Књига је објављена у издању Института за новију историју Србије и издвачке куће „ХЕРАеду“, а представљена је у оквиру Фестивала хуманистике, културе и уметности који се одржава у Музеју ПТТ Србије.

Зафрановић: Данас нема филма без државе

На промоцији Врањешове монографије о пропагандној улози југословенских ратних филмова Зафрановић је подсетио на тешкоће с којима су се аутори суочавали током стварања филмова у претходним деценијама.

„Ова књига ме је на неки начин вратила у властиту историју, у време када смо се сваким филмом борили за мали помак у слободи. Не треба заборавити да су седамдесетих година, када смо завршавали филмску академију, многи аутори били бивши партизани. Ова књига је вредна јер отвара једну од најважнијих болести данашњице, а то је аутоцензура. Покренула ме је да видим због чега у целој Европи, још од пада Берлинског зида, постоји затишје у такозваном критичком филму. Нигде у Европи нема више тих жестоких филмова који говоре о времену у којем живимо, нема жестоких истина које су болне данас и овде“, рекао је Зафрановић.

Он је нагласио да је цензура била стални пратилац уметничког стваралаштва, било да је реч о аматерском филму, било о професионалној продукцији, и то не само у Југославији, већ и у другим земљама, укључујући данашње државе које су наследиле бившу Југославију.

„Данас нема филма без државе, продуцент је заправо држава, не само на подручју овог региона, него и у Европи“, закључио је Зафрановић.

Политички и идеолошки аспекти партизанског филма

Књига „Умивање превратника – партизански филм“ истражује политичке и идеолошке аспекте филмова који су били усмерени ка јачању наратива о партизанској борби и народнослободилачком отпору током Другог светског рата.

Врањеш, који је доктор политичких наука и амбасадор Босне и Херцеговине у Србији, анализира филмске наслове из периода 1946–1990. године, усредсређујући се на кључне наслове као што су „Славица“, „Битка на Неретви“, „Сутјеска“, „Ужичка република“ и „Глуви барут“, те приказује како су ови филмови служили као алат пропаганде у служби тадашњег политичког система.

Историчар Миле Бјелајац је, говорећи о књизи, указао на то да је партизански филм био кључан за стварање политичког идентитета нове Југославије, као и за легитимацију народноослободилачке борбе.

„Аутор гледа место у политичкој пропаганди и легитимисању партизанског покрета отпора, народноослободилачке борбе, револуције, те важне компоненте – братства и јединства, у земљи која је била земља помирења“, рекао је Бјелајац, додајући да је управо филм био један од кључних алата за изградњу колективне свести о херојској борби против окупатора.

Иако је филмска продукција била строго контролисана, Врањеш указује на суштинску улогу коју је филм имао у обликовању историјског памћења и изградњи националног идентитета.

Један од најважнијих аспеката који аутор разматра јесте како су филмови из тог периода обликовали слике о „пријатељским“ и „непријатељским“ народима, што је посебно било видљиво у приказивању супарничких политичких покрета, као што је био Равногорски покрет, чији је имиџ у многим филмовима био приказиван кроз изузетно негативну оптику.

„Добро је аутор уочио креирање стереотипа о Равногорском покрету, који је сматран главним идеолошким противником“, рекао је Бјелајац, наглашавајући да су партизански филмови често приказивали „једну истину“, док су друге перспективе биле потиснуте.

Врањеш анализира и како је филм коришћен као средство за ширење идеја братства и јединства, док су се истовремено потискивали други, непожељни аспекти историје, попут грађанског рата и унутрашњих сукоба.

Извор: Спутњик

TAGGED:БорбаВалентина Булатовићпартизанифилм
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Јасмина Савић: Уз подршку Епархије рашко-призренске отварамо кројачку радионицу у Великој Хочи
Next Article Нова књига у издању „Светигоре”: „Морнару има ко да пише”

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ко је Бери Полак – Асанжов адвокат који заступа Мадура

Када буде изведен пред суд у Њујорку, венецуелански предсједник Николас Мадуро, кога су припадници америчког…

By Журнал

Институције су и даље продужена рука ДПС мафиократије

Ја се у свом раду никад нијесам освртао на опозицију и њихове проблеме, нити ме…

By Журнал

Опречно о квалитету кинеске израдње црногорског аутопута

Опречне су информације о квалитету 41 километра прве дионице аутопута у Црној Гори коју гради…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Зорица Којић и Драган Амброзић: Данас је просечан човек и мање од просечног

By Журнал
Слика и тон

Мило Ломпар о Владици Петру I Петровићу Његошу, (Видео)

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: “Портрет Оскара Вајлда”

By Журнал
Слика и тон

Објављена књига „Достојевски у филмовима Живојина Павловића“ Владимира Коларића

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?