Ruski crtani serijal, pokrenut 2009. godine, emitovao se u više od 120 zemalja, među kojima i SAD, a vrlo je i danas popularan u Srbiji.
Ruski medved je dugo bio simbol moći Rusije od koje zazire Zapad, ali sada je njegova najnovija, crtana verzija osvojila svet. Ruski crtani „Maša i medved”, pokrenut 2009. godine, emitovao se u više od 120 zemalja uključujući Ameriku. Inače, „Animakord” studio, koji realizuje „Mašu i medveda”, imao je stalnih 40 odsto rasta prihoda godišnje. Kanal te animirane serije na „Jutjubu” je bio među 10 najgledanijih u svetu, a crtani film je i danas vrlo omiljen kod mališana u Srbiji. Crtani, inspirisan ruskom bajkom, u idiličnoj seoskoj sredini, priča o nestašnoj devojčici Maši i velikom medvedu, penzionisanom cirkuzantu koji je žrtva njenih neslanih šala. Pravi dom serije bio je bivši vrtić u predgrađu Moskve gde je svaki od sedamdesetak animatora pravio dve do četiri sekunde crtanog dnevno. Za standarde TV serija to je neuobičajeno sporo, ali su slike toliko detaljne s uverljivim 3D efektima da gledaoci mogu jasno da vide Mašine malecne zube. Proces je takođe i skup – do 250.000 dolara po šestominutnoj epizodi. Animator Andrej Beljajev je i po više sati radio na Mašinim facijalnim izrazima ili detaljima kao što su hrana u frižideru i cveće na poljani.
„Deca su veoma pronicljivi gledaoci. Stalno razmišljate kako da ispričate priču i pokažete scene iz novog ugla tako da se deca ne dosađuju kada je gledaju po deseti ili stoti put”, rekao je Beljajev.
„Maša i medved” ima korene u sovjetskoj industriji animiranog filma koja je uživala neobične slobode. Zvaničnici su smatrali crtaće bezazlenim pa nisu praktikovali uobičajenu strogu cenzuru. Tvorac „Maše i medveda” Oleg Kuzovkov, kao i mnogi drugi ruski animatori, prešao je u Los Anđeles u vreme ekonomskih problema Rusije devedesetih godina, ali se vratio u domovinu 2003. godine. Čitav posao pripreme serije, poput pisanja scenarija i pravljenje storibordova, obavljao se u Kaliforniji. „Nekih profesionalaca, kao što su crtači storibordova, nema u Moskvi”, objasnio je Kuzovkov. Tvorac „Maše i medveda”, za razliku od drugih predstavnika ruske industrije, kaže da se ne sreće s diskriminacijom na Zapadu.
„Nema animoziteta, nema rivalstva, niko u SAD ne pokušava da zaštiti svoje tržište crtanih od stranih projekata. Kada vide nešto neobično, nešto što nemaju, to uzimaju”, rekao je Kuzovkov.
Takođe, „Animakord”, za razliku od velikih ruskih kompanija, ne dobija državne subvencije. Dobio je dve dotacije za film kada je serija već napravljena, ali se tvorac „Maše i medveda” kloni državnog novca vlade.
A uz komercijalni uspeh – 4,3 miliona dolara prihoda u 2013. godini, došle su i nagrade. „Animakord” postigao dogovor s „Netfliksom” da crtani bude prikazivan u SAD gde je Maši glas pozajmljivao Elsi Fišer, koja je davala glas i za Agnes iz filma „Grozan ja”. Pored zarada od TV i „Jutjuba”, „Maša i medved” je dobijao 60 odsto od svih prihoda za iznajmljivanje brenda. Zahvaljujući ugovorima sa svetskim brendovima Mašino lice se i danas nalazi i na mnoštvu igračaka i proizvoda u prodavnicama širom sveta.
Ipak, Kuzovkov je zbunjen uspehom „Maše i medveda”: „Zamišljeno je kao lokalni proizvod po meri ruske publike, ali sa svim osobinama američke industrije poput tempa, montaže, kvaliteta slike. Atmosfera, taj TV, telefon, sve je iz mog detinjstva. To je moj zavičaj, a za njih je novi stil.”
Izvor: Politika Magazin
