Пише: Никола Павловић
Полицијске фондације у САД су канал преко кога корпорације дуго финансирају полицију повећавајући своју улогу у контроли исте. Њихова историја је нераскидиво повезана са интересима богатих корпоративних спонзора.
У савременом глобализованом друштву корпорације су прерасле оквире класичних економских субјеката и постале кључни актери у економским, политичким, културним и технолошким процесима. Њихова економска моћ, често мерљива са државним буџетом многих земаља, или чак већа од њега, осим великог утицаја на глобална тржишта и токове капитала, омогућава им обликовање јавних политика кроз фондације и финансијску подршку политичким структурама.
Сектор одбране, као изузетно профитабилан, већ дуги низ деценија је у фокусу корпорација. У технолошком аспекту, дронови, оклопна возила, полуаутоматско и аутоматско оружје и системи за масовни надзор – све чешће прелазе из војног у полицијски сектор. У друштвеном аспекту војна опрема и обука подстичу „ратни“ менталитет у полицијским структурама. У наведеном смислу, корпорације имају велики утицај у процесу милитаризације полиције, а овај феномен је посебно видљив у САД.
Хавијер Блас: Колико дуго САД могу бити последње уточиште онима који трагају за нафтом?
Милитаризација полиције је процес у коме се систем функционисања полицијe приближава војној професији и доктрини, чиме се разлика између полицијског и војног начина рада смањује, а на самом крају процеса суштинска разлика готово нестаје. Поменути процес представља употребу војне реторике и идеологије, војних тактика, стратегија, технологије, опреме и јединица у раду полиције. Иако створена по угледу на војно устројство (1) , полиција није (била) само још један нови род војске због њене специфичне улоге у друштву која, за разлику од војног приступа, не претпоставља окружење као непријатељско и грађане као претњу.
Друго, војни образац понашања, који је дефинисан специфичним нормама понашања попут крутe дисциплине, беспоговорне субординације и слично, није адекватан цивилном окружењу где је неопходна много већа флексибилност у раду са грађанима. Додатно, специфично полицијски задаци, попут расветљавања убиства и других врста истрага, не могу се пронаћи у типично војним дужностима.
Општи тренд
Ипак, процес милитаризације полиције узима замах седамдесетих година двадесетог века, првенствено на простору САД. У то време, милитаризација полиције постаје део општег тренда у коме изузетне мере – које су обично резервисане за екстремне хитне случајеве – бивају нормализоване.
Овај процес првобитно је започет 1960-их у САД да би се полиција наводно супротставила екстремним претњама. Ситуација се додатно радикализовала када је америчка власт прогласила „Рат против дроге“ (2) – најпре за време мандата Ричарда Никсона (1969–1974), а посебно Роналда Регана (1981–1989), што је ојачало идеју да је војна моћ неопходна за борбу против домаћег здравственог проблема.
Током 1980-их и 1990-их, „рат против дроге“, делом изазван епидемијом крек кокаина, ескалирао је широм земље, као и појава криминалних уличних банди и повезаног насиља. Употреба SWAT (3) тимова се повећала и постала примарни метод (4) решавања проблема.
Законодавна тела и изабрани званичници повећали су ауторитет полиције допуштајући налоге без куцања и заобилазећи претходне пресуде засноване на „Доктрини Замак” која је ограничавала полицијске службенике у добијању и извршењу налога за претрес. Забринутост јавности и страх од злочина широм Сједињених Држава помогли су да се мотивише подршка законима који јачају полицијска овлашћења.
Последње деценије 20. века у САД обележене су пуцњавама попут оних у Северном Холивуду у Калифорнији 1997. и масакрима у средњим школама, попут оне у Колумбин школи у априлу 1999. Међутим, оно што је дефинитивно широм отворило врата милитаризацији полиције јесу догађаји од 11. септембра, односно терористички напади који су се одиграли 2001. године на тлу САД.
Прокламовани „Рат против тероризма“ омогућио је федерално финансирање и обезбеђивање војне опреме за полицију. Студија Центра за истраживачко новинарство показала је да су федералне власти, од терористичких напада 2001. године, поделиле више од 34 милијарде долара локалним полицијским управама. Од „рата против дроге“ до „рата против тероризма“, милитаризација је процес нормализације, који је кулминирао у маскирним униформама полицијских трупа и оклопних транспортера који су данас присутни на готово сваком скупу широм САД.
Почетни SWAT тимови били су резултат сарадње са маринцима и инспирисани су ратом у Вијетнаму. Убрзо након тога, елитне војне јединице попу Фока и Ренџера почеле су да обучавају полицајце широм земље. Ова обука нормализује милитаризацију не само директно преко SWAT јединица већ и посредно, јер „обичне” полицијске јединице обучавају њихове SWAT колеге.
Од 1994. до 1995. године у 93 одсто проактивних интервенција, полиција је користила SWAT јединице. Током 1995. године забележене су 29.962 интервенције ових јединица, што је повећање од 939 одсто у односу на 2.884 ангажовања у 1980. години Доступност војног хардвера навела је полицију да користи хеликоптере, камуфлажне униформе и овнове, чак и када постоји сумња за узгој марихуане.
Војна опрема
Не само да војска обучава полицију већ се и многи ветерани придружују полицији након отпуштања, делом због владиних подстицаја. Програм од војника до полицајаца (The Troops to COPS program) у Министарству правде САД, под називом „напредовање праксе полиције у заједници“, издваја милионе долара сваке године (14 милијарди долара од 1994) у грантовима, који се користе за покриће трошкова полицијских службеника који су бивши војници.
Конкретно, програм је омогућио полицијским агенцијама у САД надокнаду трошкова запошљавања у износу од 25.000 долара по војном ветерану. У 2012. години програм је ограничио запошљавање невојног особља чиме се на додатни начин подстиче улазак бивших војника у полицијску службу.
После Хладног рата, војска је почела да продаје (или донира) оружје, вишкове и технологије полицији (на пример оклопне транспортере, М16 пушке и технологију ноћног вида). Два федерална програма којима управља Министарство одбране, програм 1122 и програм 1033, олакшали су овакву набавку.
Програм 1122 дозвољава локалним агенцијама за спровођење закона да купују војну опрему по субвенционисаним ценама, укључујући оружје и опрему за надзор (5). Програм 1033 је још амбициознији. Усвојио га је Конгрес 1997. и води га Служба за диспозицију америчке одбрамбене логистичке агенције. Програм омогућава пренос вишка оружја и опреме локалним органима за спровођење закона, без накнаде.
Како су САД почеле да се повлаче из Ирака и Авганистана, трансфери локалној полицији значајно су порасли. Само у 2014. полиција на локалу добила је војну опрему у вредности од скоро милијарду долара. Важно је рећи да већина апликација долази из малих и средњих полицијских агенција, које нису тако добро финансиране као веће агенције, које по свој прилици већ поседују такву опрему. Могућност бесплатне војне опреме створила је трку у наоружању међу полицијским агенцијама. Мале агенције су виделе да се веће агенције наоружавају те нису хтеле да заостају. Милитаризација је дакле постала ствар престижа.
Утицај корпорација
Фондације су, као средство корпорација, свој велики утицај на готово све сегменте америчког друштва започеле још током 19. века када се, као реакција на њихово деловање, започело са антимонополским законодавством. Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година у јавности САД увелико су се појављивале информације о блиској сарадњи фондација и безбедносних служби, њиховом огромном утицају у култури, образовању, политици, уметности, међународним односима и овладавању институцијама. Наравно, због наше основне теме истраживања, ми ћемо се фокусирати на полицијске фондације.
Полицијске фондације у САД су канал преко кога корпорације деценијама финансирају полицију повећавајући тако своју улогу у контроли ове институције. Историја полицијских фондација је нераскидиво повезана са интересима богатих корпоративних спонзора који усмеравају њихово пословање и обезбеђују њихово финансирање. Прва полицијска фондација формирана је 1971. године када је конзорцијум пословних лидера у Њујорку тражио начин да приватно финансира полицију (6).
Данас, готово у сваком већем граду у САД постоји полицијска фондација која стоји иза полицијских департмана, а коју финансирају богати донатори и корпорације. Полицијске фондације су средство за усмеравање приватног новца у полицију и постепену милитаризацију великих и малих полицијских управа широм САД.
Као приватна лица, полицијске фондације и њихови корпоративни спонзори штите корпоративне интересе и повећавају огромне полицијске буџете ван надзора владе, заобилазећи одговорност према локалним заједницама. Идентитети приватних донатора, чији новац иде за куповину полицијске опреме и финансирање полицијских програма, требало би да буду јавна информација – посебно ако донације долазе од моћних корпорација. Међутим, то није случај. Док су полицијски буџети обично јавни документи које морају да одобре локални изабрани званичници, полицијске фондације усмеравају корпоративни новац и ресурсе ка спровођењу закона на начин који даје предност корпорацијама у односу на локалне заједнице.
Полицијски буџети су од касних 1970-их година порасли, превазилазећи кључно важне социјалне услуге, чак и када је криминал драматично опао. Док су полицијски буџети неконтролисано расли, градски буџети за социјалне услуге су смањени, што је довело до затварања многих болница и школа.
Док су рецимо средства за основне потребе деце и старијих под знаком питања, поједини градови издвајају скоро половину свог буџета за полицију. Од 1990-их, потрошња за полицију по глави становника порасла је за 46 одсто на националном нивоу. Као нација, САД троше више од 100 милијарди долара годишње на полицију. У Сједињеним Државама постоји преко 250 полицијских фондација, са по једном фондацијом у скоро сваком већем граду. Све ове фондације омогућавају корпорацијама и приватним лицима да упумпавају новац у полицијске управе ван јавних фондова и надзора.
У једној анкети из 2014. године, скоро 70 одсто полицијских управа пријавило је партнерство са корпорацијама, а 46 одсто са полицијским фондацијама. Сваки већи корпоративни сектор у САД, од информационих технологија до банака, фосилних горива и брзе хране – а многе од њих су најмоћније компаније у сваком од тих сектора – има удела у финансирању и усмеравању полицијских фондација.
Према речима бивше директорке Фондације полиције Њујорка и директорке пројекта Фондације националне полиције, полицијске фондације „служе као глас приватног сектора“. Додатно, у последњим деценијама бележи се велики пораст оснивања фондација. Скоро 40 процената полицијских фондација је основано између 2014. и 2016. године.
Готово у сваком већем граду у САД постоји полицијска фондација која стоји иза полицијских департмана, а коју финансирају богати донатори и корпорације
Корпоративни новац из фондација углавном се троши на опрему коју користи и војска. Полиција примењује нову технологију за надзор, попут беспилотних летелица и опреме за SWAT тимове. На пример, фондација полиције Филаделфије потрошила је скоро 1,5 милиона долара за финансирање опреме као што су дуге цеви, дронови и балистички шлемови. Образац повећане милитаризације важи и за друге градове.
Полицијска фондација Хјустона је купила SWAT опрему, акустичне уређаје дугог домета (LRAD) и псе за јединицу К-9, а тренутно прикупља новац за објекат за обуку, вредан 10 милиона долара, који називају тактичко село. Полицијска фондација Атланте је издвојила 60 милиона долара за контроверзни „Полицијски град“, масивни „Центар за обуку полиције“ и тактичко село. Додатно, фондација Атланте је финансирала мрежу од 11.000 надзорних камера, чиме је Атланта постала град са највише надзора у Сједињеним Државама.
Финансијски и институционални доприноси различитих друштвено-економских актера, укључујући финансијски сектор, компаније за некретнине, фосилна горива, универзитете, медијске конгломерате, корпорације у области исхране и професионалне спортске лиге, доприносе јачању структурне повезаности полицијских институција са корпоративним интересима.
Упоредо, ангажовање технолошких и комуникационих корпорација, као и предузећа из безбедносног, полицијског, војног и одбрамбеног сектора, која посредством уговора снабдевају полицијске организације алатима за надзор, указује на потенцијалне изворе конфликтности у јавном простору. У том контексту, учешће медијских институција и професионалних спортских организација може се посматрати као фактор који доприноси производњи медијске пристрасности, артикулацији одређених односа с јавношћу и нормализацији интензивираних, често агресивних полицијских пракси.
Извор: Нови Стандард
