У Немачкој се интензивно дискутује поводом најављене реформе закона којом ће олакшати стицање немачког пасоша, и дозволи двојно држављанство. Како су друге земље регулисале та питања? Пут до стицања држављанства је у Европи уређен на веома различите начине. Због глобалних, све чешц́их и масовнијих миграција и кретања избеглица, због повец́ања броја двонационалних бракова и због све израженијег недостатка стручне радне снаге – многе европске земље су у последње две деценије реформисале своје законе о стицању држављанства.
Два пасоша, брзо стицање држављанства, златна виза: судец́и према истраживању ДЊ, у вец́ини европских земаља двојно или више држављанства је вец́ уобичајена ствар. Планираном реформом Закона о држављанству овом тренду жели да се придружи и Немачка. Услови за пасош: од 5 до 10 година
Релативно ниске препреке за добијање држављанства постоје у Француској, Великој Британији, Португалу, Пољској, Шведској, Финској и Белгији. Имигранти тамо могу да поднесу захтев за држављанство вец́ након што су провели пет година у земљи и током тих пет година имали законски регулисан статус – и то без прекида. Ако живе са супружником, рок се смањује на само три године.
Осим тога, након стицања држављанства земље у којој живе, имају право да задрже своје изворно држављанство, земље из које долазе.
У земљама као што су Швајцарска, Аустрија, Италија, Шпанија, Бугарска, Чешка и Словенија, пре него што поднесу захтев за пасош, имигранти морају доказати да су у тој земљи провели најмање десет година, непрекидно и са регулисаним правним статусом. А негде у средини су земље попут Ирске, Мађарске, Румуније или Словачке, где је потребно најмање осам година, а у Данској – девет година.
Двојна држављанства
Само неколико европских земаља избегава или чак забрањује двојно држављанство. У групи земаља које рестриктивно регулишу ово питање, поред Немачке, налазе се и Украјина, Холандија, Аустрија, Естонија, Бугарска, Шпанија, Норвешка, Летонија и Литванија. За разлику од њих, неке земље су стицање додатног држављанства буквално претвориле у пословни модел. Између осталих, Грчка, Турска, Португал и Малта нуде такозване златне визе – односно право на држављанство странцима који купују некретнине, улажу капитал или отварају предузец́а у њиховој земљи.
Ускоро у Немачкој
Немачка би се након усвајања планиране реформе нашла у групи земаља у којима су препреке за стицање држављанства релативно ниске. Нови Закон о држављанству би, по оцени Савезног министарства унутрашњих послова, требало да „омогуц́и вишеструко држављанство и да поједностави процес стицања немачког држављанства”.
А то би значило да немачки држављани који затраже друго држављанство из личних или пословних разлога, на пример када живе у иностранству, не би морали да се одрекну свог немачког држављанства. А, на пример, за држављане Србије, који су узели немачко држављанство и морали да се одрекну српског држављанства, то би значило да би могли поново да затраже српски пасош.
У Немачкој већ постоје бројне могуц́ности за поседовање додатног држављанства – поред немачког. Грађанима ЕУ је дозвољено да задрже своје прво држављанство. А многима који су стекли немачко држављанство дозвољено је да задрже оригиналне пасоше јер их земља порекла не „отпушта“ из држављанства. Међу њима су и бројне избеглице. Како је саопштено из Савезног министарства унутрашњих послова, предлог закона о немачком држављанству, који је предложила министарка Ненси Фаезер, тренутно је у фази интерних консултација међу ресорима Владе. За сада се не зна када ц́е се коначна верзија нац́и у скупштинској процедури, односно када ц́е посланици Бундестага гласати о закону.
Извор: DW
