Понедељак, 18 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураНасловна 3СТАВ

Како се ријечи које вријеђају подударају са (не)дјелима

Журнал
Published: 17. фебруар, 2022.
Share
Др Душан Крцуновић, (Фото: Град Театар Будва)
SHARE
Др Душан Крцуновић, (Фото: Град Театар Будва)

Говор мржње је свјесна и намјерна јавна изјава, исказ или став чији је циљ да оне којима је упућен омаловажи, понизи и потчини на основу одређених карактеристика. Будући да у „феноменологију“ говора мржње спадају његове невербалне и симболичке манифестације, будући да он зна да буде двосмислен и алузиван, тешко га је идентификовати и правно санкционисати а да се, при том, не доведе у питање „слобода говора“. Употребом емоцијама и афектима набијених израза, говор мржње постиже двоструки ефекат на јавност, тиме што, с једне стране, оне којим је упућен представља као извор друштвене пријетње и угрожавања док, с друге стране, код оних на које апелује изазива осјећај узнемирености и несигурности који их мобилише на акцију.

 Говор мржње тежи да постане друштвено прихваћена конвенција готово као „службени говор“, због чега се артикулише у облику негативних стереотипа, клишеа и формула које се бјесомучно понављају у разним комбинацијама. Преносећи се јавним простором путем медија, брзина ширења и патоге­ност говора мржње равна је епидемији морбила. Овјештала употреба говора мржње, и висок праг толеранције на њега, све до његове нормализације, свједоче о озбиљности морбидитета „грађанског друштва“ којим је овладала „култура окрутности“ (Анри Жиру).

Говор мржње наноси својој жртви не само увреде него и повреде чија природа измиче сваком покушају карактеризације, због чега се његово дејство само метафорички упоређује са дејством физичког насиља. Та немоћ језика да изрази карактер и досег повреда на­нијетих ријечима које вријеђају, изазивају бол и патњу, осим путем њиховог поређења са физичким насиљем, свједочи о озбиљности проблема говора мржње и нашој рањивости на њега.

За говор мржње важи она латинска, А verbis ad verberа, у најдословнијем смислу „са ријечи на батине“. Тачније, у говору мржње не постоји разлика између ријечи и дјела. Са становишта философије језика и теоријских истраживања језичког насиља, код Џудит Батлер и других савремених мислилаца, говор мржње је говорни чин у коме се говорење подудара са дјеловањем. Говор мржње постиже оно што жели, врши своје (не)дјело у самом чину исказивања, и то сталним, опсесивним понављањем својих токсичних формула („посрбице“, „рукољуби“, „мантијаши“, „литијаши“…).

Сталним понављањем, говор мржње настоји да парализује своју жртву, да је држи у стању контроле и потчињености, да јој ограничи кретање, приступ институцијама и јавном простору, он тежи да жртву баци на кољена, да је сабије на маргине друштва и тако политички демобилише. Свака идео­логија има ритуалну димензију или ритуалну форму која се манифестује управо кроз по­на­вљање. То ритуално понављање говора мржње, којим се материјализује постојање идеолошког апарата (Луј Алтисер), уједно је и начин репро­ду­­ковања односа друштвено-политичке доминације и моћи.

У свјести о томе да говор мржње нијесу само пуке ријечи немоћне злобе, ријечи које наносе „само“ језичку увреду, али наводно не и физичку повреду, као и у духовном, друштвеном и политичком отпору ономе што говор мржње жели да постигне, садржан је одговор на тај феномен, за који понајприје важи фројдовски увид да су негативне представе о другима аутобиографске.

Др Душан Крцуновић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Хладно ратовање Русије против цијелог свијета
Next Article Па то не може тако!

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Санкције су биједан изговор европске бирократије да се нељудски ћути

Страшно је гледати како Европа и дио свијета данима расправљају о санкцијама руским олимпијцима, правећи…

By Журнал

Нови скок албанске “пуме”

Пред почетак процеса бројања гласова на недавним локалним изборима у Албанији, албански премијер и лидер…

By Журнал

Драго Пилсел: Нека с монс. Вукшићем не заврши повијест Которске бискупије

Пише: Драго Пилсел Нека ме је туга обузела док сам у суботу (23. студеног) пратио…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураНасловна 4

Звезда Трећег рајха и совјетска шпијунка

By Журнал
МозаикПолитикаСТАВ

Слободан Антонић: Позив на геноцид

By Журнал
Насловна 5СТАВ

Сурови господар се ,,воли“ из страха

By Журнал
Насловна 4СТАВ

Украјина од запада није добила ништа осим рата

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?