”Многи од проблема резултати су ранијих одлука које се доносе у доброј вјери. А данас је очигледно да су те одлуке биле ”кратковиде”. У том смилу се поставља питање: Како донијети праве одлуке”?
Kњига Џозефа Р. Де Жарденa „Еколошка етика – увод у еколошку философију“ ( њено четврто издање је из 2006 ) проблематизије потребу за етичким философским кодексом ( системом, учењем ) на основу кога бисмо правилно поступали према животној средини која нас окружује. Ако изузмемо различита религијска учења и увјерења одређених идеолошких група, која немају опште важећу обавезност, ова књига нам приказује трагање свјетских философских, интелектуалних кругова за критеријумом ( моралним, етичким ) на основу ког доносимо одлуке везане за употребу свијета и природе у којима живимо. Како доносимо праве одлуке? Како и на основу чега уопште доносимо одлуке?
Аутор се домишљато сјетио Сократове напомене у вези философије морала ”Не бавимо се незнатном ствари, већ тиме како треба да живимо”. Тематски заплет овог својеврсног уџбеника еколошке етике, почиње подсјећањем на чувену респраву о негативном утицају пестицида ДДТ 1962.г. Ријеч је о хемикалији која је требало да уништи одређене штеточине, али се њено разорно дејство проширило на друга жива бића. То је отворило морална али и политичка питања која гласе: Која жива бића су штеточине и у односу на кога/шта? Како предвидјети штетене посљедице пестицида? Ко одлучује о томе и на основу чега? Врло важна напомена којом Де Жарден почиње излагање јесте потреба да о овим питањима одлучује политика, под којом аутор подразумијева људе, грађане и изградњу њихове самосвјести, и наравно – излазак из изолованих и на узак број људи ограничених сфера научних лабораторија, бизниса, комерцијале и сл.
Јер критеријум науке је етички неутралан, врло подложан утицају економије и бизниса. Са тим у вези, научни одговори зависе од тога како су постављена ( и од кога су наручена ) научна питања. А опет, аутор је свјестан да нема ни етике без напредног развоја науке… Све у свему, еколошка етика настоји да објасни према коме/чему људи имају одговорност онда када морално регулишу свој однос према окружењу?
Оливер Јанковић
