Jezik nastaje u različitim delovima mozga. Naučnici su dokazali da su oni različito povezani u zavisnosti od maternjeg jezika. To bi moglo da bude od pomoći u oporavku pacijenata koji su pretrpeli moždani udar. Kada neko sluša arapski mora da pazi da li je neko izgovorio „kitab“ (knjiga) ili „katib“ (pisac)? Obe reči imaju isti koren k-t-b , a to je česta kombinacija u arapskom.
Za razliku od njega neko kome je nemački maternji jezik mora da pazi na strukturu rečenice. Postoje glagoli čiji se prefiks izgovara tek na kraju rečenice – tek tada rečenice poprimaju značenje koje govornik želi da prenese. Arapski i nemački se znatno razlikuju. Naučnici su sebi postavili pitanje da li te razlike ostavljaju trag i u mozgu govornika. Odgovor su potražili na lajpciškom Instutu Maks Plank za kognitivnu nauku i neuronauke.
Doktorantkinja i glavna autorka projekata Suehu Vei je u naučnom istraživanju radila sa 47 Arapa i Nemaca. Te osobe nisu odrastale dvojezično pa imaju samo jedan maternji jezik. Svi su samo pomalo govorili engleski.
Skeniranje mozga pokazuje razlike
Uz pomoć magnetne rezonantne tomografije (MRT) koja skenira mozak u visokoj rezoluciji i pokazuje veze nervnih vlakana naučnici su mogli da ustanove koji regioni mozga jesu međusobno dobro povezani.
„Rezultat nas je veoma iznenadio, jer smo mislili da je jezik univerzalan“, kaže naučni saradnik na neuropsihologiji Instituta i koautor istraživanja Alfred Anvander.
„Mislili smo da su mesto u mozgu gde se jezik prerađuje i jačina povezanost između moždanih regiona nezavisni od toga koji je jezik u pitanju“.
Centar za govor i značenje
Kod ljudi koji su govorili arapski kao maternji jezik leva i desna polovina mozga su bile jače povezane. Isto tako su slepoočni režnjevi bili jače povezani sa temenim. Ti delovi mozga su nadležni za izgovor i značenje. Govornik arapskog mora da se usredsredi na izgovoreno i na značenje toga što je čuo. Grafika: levo je predstavljen mozak onih kojima je maternji jezik nemački, a desno onih kojima je maternji jezik arapski.
Kod osoba čiji je maternji jezik nemački, naučnici su otkrili snažnije veze u levoj moždanoj hemisferi koja je nadležna za gramatičku strukturu rečenice. Zato Nemci mogu da razumeju bez problema i jako složene rečenice.
„Naše istraživanje je donelo nova saznanja o tome kako se mozak prilagođava kognitivnim zahtevima – to znači da je naša strukturalna mreža jezika prožeta maternjim jezikom“, kaže Anvander. Istraživački tim naglašava da te razlike ne donose ni prednosti ni probleme: „Povezivanje je jednostavno drukčije, ni bolje ni gore“, kaže Anvander.
Moždani udar i ostala istraživanja
Ova saznanja bi mogla da pomognu pri lečenju posledica moždanog udara, među kojima je narušavanje sposobnosti govora. Za ljude koji govore različitim jezicima mogu se razviti različite terapije ako se zna da je centar za obradu jezika drugačije konfigurisan. „Osim toga, biće veoma zanimljivo kada se istraživanje proširi na druge jezike“, kaže Anvender. U drugom istraživanju su na Institutu upoređivali nemački, engleski i kineski. Još uvek se čeka na rezultate.
Drugi korak aktuelnog istraživanja doneće analizu toga šta se zbiva u mozgu – kada nemački uči osoba koja govori arapski kao maternji jezik. Anvender smatra da će i to biti veoma zanimljivo ustanoviti promene mreže veza u mozgu prilikom učenja drugog jezika.
Saznanja bi naposletku mogla da posluže olakšavanju učenja stranih jezika. Ipak, naučnici kažu da je za tako nešto potrebno još mnogo istraživanja i da se neće uskoro pojaviti skener mozga koji bi izračunao kako da pojedinac najlakše savlada drugi jezik. Do tada će ljudi učiti strane jezike kao i do sada.
Katrin Ever
Izvor: DW
