Језик настаје у различитим деловима мозга. Научници су доказали да су они различито повезани у зависности од матерњег језика. То би могло да буде од помоћи у опоравку пацијената који су претрпели мождани удар. Када неко слуша арапски мора да пази да ли је неко изговорио „китаб“ (књига) или „катиб“ (писац)? Обе речи имају исти корен к-т-б , а то је честа комбинација у арапском.
За разлику од њега неко коме је немачки матерњи језик мора да пази на структуру реченице. Постоје глаголи чији се префикс изговара тек на крају реченице – тек тада реченице попримају значење које говорник жели да пренесе. Арапски и немачки се знатно разликују. Научници су себи поставили питање да ли те разлике остављају траг и у мозгу говорника. Одговор су потражили на лајпцишком Инстуту Макс Планк за когнитивну науку и неуронауке.
Докторанткиња и главна ауторка пројеката Суеху Веи је у научном истраживању радила са 47 Арапа и Немаца. Те особе нису одрастале двојезично па имају само један матерњи језик. Сви су само помало говорили енглески.
Скенирање мозга показује разлике
Уз помоћ магнетне резонантне томографије (МРТ) која скенира мозак у високој резолуцији и показује везе нервних влакана научници су могли да установе који региони мозга јесу међусобно добро повезани.
„Резултат нас је веома изненадио, јер смо мислили да је језик универзалан“, каже научни сарадник на неуропсихологији Института и коаутор истраживања Алфред Анвандер.
„Мислили смо да су место у мозгу где се језик прерађује и јачина повезаност између можданих региона независни од тога који је језик у питању“.
Центар за говор и значење
Код људи који су говорили арапски као матерњи језик лева и десна половина мозга су биле јаче повезане. Исто тако су слепоочни режњеви били јаче повезани са теменим. Ти делови мозга су надлежни за изговор и значење. Говорник арапског мора да се усредсреди на изговорено и на значење тога што је чуо. Графика: лево је представљен мозак оних којима је матерњи језик немачки, а десно оних којима је матерњи језик арапски.
Код особа чији је матерњи језик немачки, научници су открили снажније везе у левој можданој хемисфери која је надлежна за граматичку структуру реченице. Зато Немци могу да разумеју без проблема и јако сложене реченице.
„Наше истраживање је донело нова сазнања о томе како се мозак прилагођава когнитивним захтевима – то значи да је наша структурална мрежа језика прожета матерњим језиком“, каже Анвандер. Истраживачки тим наглашава да те разлике не доносе ни предности ни проблеме: „Повезивање је једноставно друкчије, ни боље ни горе“, каже Анвандер.
Мождани удар и остала истраживања
Ова сазнања би могла да помогну при лечењу последица можданог удара, међу којима је нарушавање способности говора. За људе који говоре различитим језицима могу се развити различите терапије ако се зна да је центар за обраду језика другачије конфигурисан. „Осим тога, биће веома занимљиво када се истраживање прошири на друге језике“, каже Анвендер. У другом истраживању су на Институту упоређивали немачки, енглески и кинески. Још увек се чека на резултате.
Други корак актуелног истраживања донеће анализу тога шта се збива у мозгу – када немачки учи особа која говори арапски као матерњи језик. Анвендер сматра да ће и то бити веома занимљиво установити промене мреже веза у мозгу приликом учења другог језика.
Сазнања би напослетку могла да послуже олакшавању учења страних језика. Ипак, научници кажу да је за тако нешто потребно још много истраживања и да се неће ускоро појавити скенер мозга који би израчунао како да појединац најлакше савлада други језик. До тада ће људи учити стране језике као и до сада.
Катрин Евер
Извор: DW
