У недељи за нама оставка министра просвете Бранка Ружића, након масовног убиства у основној школи на Врачару, изазвала је пажњу како домаће тако и стране јавности. Међутим и пре 20 година једна „оставка“ такође је била тема која се нашла на странама Данаса
Објављена је информација да би Владу Србије могао да напустити секретар Бороа за комуникације Владимир Беба Поповић, што су ммноги министри демантовали, наводећи „да се о томе није расправљало на седници Владе“.
И тадашњи премијер Србије Зоран Живковић одбацио је могућност да дође до било каквих персоналних промена у Влади.
„Влада је изабрана пре мање од два месеца и има важнијих послова, него да се обазире на аброве из ове или оне јавности“, рекао је Живковић агенцији Бета, а пренео Данас.
Он је додао да је Владимир Поповић најавио свој одлазак, али „то сигурно неће бити сада“.
„Поповић неће сигурно отићи сада из Бироа за комуникације како би се трљале руке да је неко неког сменио у Влади Србије“, навео је тада Живковић.
Да Влада Србије не тражи оставку Владимира Поповића изричит је био и тадашњи потпредседник Владе Чедомир Јовановић.
„Статус секретара Бироа за комуникације зависи искључиво од његове воље и тако ће бити све док се у његовом раду не нађу неки проблеми или док он сам не промени став. Није тајна да је Поповић тражио да након стабилизације политичких прилика у земљи и реорганизације Бироа пређе на другу дужност“, открио је Јовановић на конференцији за новинаре Демократске странке те 2003. године, неколико месеци након што је у Србији убијен Зоран Ђинђић.
Коментаришући писанмје појединих медија да ће под притиском јавности Поповић ипак морати да поднесе оставку, јер ће у противном бити смењен, Јовановић је тврдио да на седници Владе није било разговора о кадровским променама.
„Политика притисака на владу и владине службенике без икаквих аргумената није политика којом се могу градити компромиси“, нагласио је Јовановић.
Потврдио је да је Влада формирала Тим за контролу рада служби које су биле задужене за обезбеђење покојног Ђинђића, али није желео да прецизира ко су чланови, додавши да није реч о стручњацима.
Јовановић је тада најавио и формирање Владине комисије за испитивање рада служби Ђинђићевог обезбеђења.
Само два месеца касније испоставило се да прича о оставци Бебе Поповића ипак није била случајна. Средином 2003. године Поповић се повлачи из Бироа за комуникације Владе Србије и враћа својој фирми и саветовању.
Како су пренели медији 5. јула 2003. године, Владимир – Беба Поповић, секретар Бироа за комуникације, затражио је у уторак, 1. јула, од Владе Србије да га разреши дужности и да са функције оде 15. јула.
„У складу са договором који сам током ванредног стања постигао са председником Владе Зораном Живковићем, обавештавам вас да ће се до 15. јула ове године у потпуности извршити реорганизација Бироа за комуникације у складу са новим потребама Владе. Сматрам да сам тиме испунио предуслове неопходне за прихватање мог захтева за разрешење са функције секретара Бироа, који сам покренуо на седници Владе, 24. априла 2003. године. Молим Владу Републике Србије да, поштујући моју личну одлуку, без одлагања уважи овај захтев и разреши ме дужности са датумом 15. јул 2003. године“, навео је Поповић у писму адресираном на Владу Србије, а пренео Б92.
Много година касније, Зоран Живковић у изјави за Данас 2021. године навео је да је „Поповић највећа грешка покојног премијера“.
„Зоран га је отерао од себе у јануару 2003. када је схватио да има најгори маркетинг у историји српских влада. Без обзира на све добре ствари које су тада урађене, у медијима се није видео ни стоти део. Видело се само негативно. Откачио је Поповића и зато што је без његовог знања контактирао са Земунским кланом и наводно решавао велике сукобе међу њима, а у Шилерову је, као што је већ познато ишао са Чедом Јовановићем“, објаснио је Живковић за наш лист и додао да се Поповић, након атентата вратио 12. марта 2003. да помогне и то на захтев Душана Михајловића.
Живковић је навео да је његов услов био да Поповић оде по завршетку Сабље.
„Чим је окончано ванредно стање ја сам га искључио из састава тих владиних тела иако су поједини министри претили да ће поднети оставке ако Поповић не остане. Рекао сам им да могу да поднесу оставке и да примам од 9 до 15 сати“, додао је Живковић.
Вест о наводном разлазу Бебе Поповића и Александра Вучића коју је, како је рекао Живковић, пласирала опозиција за њега је потпуно била небитна.
„Поповић у српској јавности има прецењену вредност и о њему се причало годинама као о магу пропаганде, било да је она позитивна или негативна. Додуше не сећам се позитивних ствари, али његов допринос негативној кампањи и ономе што се дешава у Србији на нашу срећу је мањи него што се мисли. Беба Поповић није аутор свих прљавих обрачуна власти са политичким противницима, већ је та смрдљива атмосфера последица смрада са врха, а то значи да све почиње од првог човека. А оперативци који ту додају мало овог или оног негативног мириса су небитни. Свако ко жели да види ко ствара ту негативну атмосферу нека ујутру гледа од 8 до 11 сати телевизије са националном фреквенцијом и видеће како изгледа канализациона мрежа“, закључио је Живковић.
Р.М.
Извор: Данас
