Баба Јага, вјештица из словенских бајки, централна је личност антологије „У шуми“ са 23 приче водећих ауторки хорора са свих страна свијета
Жене одређеног животног доба у бајкама добијају једну од две улоге: опака вештица или зла маћеха, а некад и обе.
Неизоставна фигура у словенском фолклору, Баба Јага, свакако испуњава све услове за злу вештицу: живи у кући која хода кроз шуму на пилећим ножицама, а она сама понекад лети наоколо (близу тла) у џиновском авану. Обично се појављује као вештица или нагрђена старица, а чувена је и по најпознатијем вештичјем обичају, по гошћењу децом.
Међутим, она је и знатно сложенији лик него што то показује њен кратки опис. Лукава, бистра, зна да буде од помоћи исто онолико колико је и сметња, а управо она могла би да буде најфеминистичкији лик у фолклору.
Легенда о Баба Јаги траје толико дуго да је управо објављена нова антологија приповетки У шуми; Приче о Баба Јаги (Into the Forest: Tales of the Baba Yaga, Black Spot Books) са 23 интерпретације овог лика, све из пера водећих ауторки хорора. Приче се протежу кроз векове, па Сара Тентлингер у „О месечини и маховини” нуди снолику евокацију једне од класичних прича о Баба Јаги, „Василиса Прекрасна”, док се у „Вода као разбијено стакло” Kарине Бисет лик Баба Јаге обрео међу кулисама Другог светског рата. Међу овим делима Е. В. Најт у „Уједима роде” потенцира оне ужасне аспекте мита као поучне приче за радозналу децу.
Јага у прошлости
Баба Јага појављује се у многим словенским, посебно руским, народним причама, а најстарији писани податак о њој налази се у запису о ликовима из словенског фолклора у Руској граматици Михаила В. Ломоносова из 1755. године. Пре тога се јављала на дрворезима из 17. века, а потом редовно у књигама руских бајки и фолклору.
Филмофили ће препознати име из филмова о Џону Вику са Kијануом Ривсом, у ком антихероја из наслова његови непријатељи називају Баба Јагом, додајући му тако мистериозне чари скоро па митског баука. Легендарни јапански аниматор Хајао Мијазаки је на Баба Јаги засновао лик власнице купатила у Зачараном граду (Spirited Away, 2001).
Баба Јага се појављује и у музици; у свити Модеста Мусоргског Слике са изложбе из 1874. године девети став назван је „Kолиба на кокошјим ногама (Баба Јага)”. Ускоро би могла да се појави и на малим екранима, пошто је Нил Гејмен користио њен лик у стриповима о Сендмену за DC, а Нетлификс је управо најавио другу сезону серије рађене по овом серијалу.
Гејмен је користио Баба Јагу и у стрип серијалу Kњиге магије, а то како је развијао њен лик истиче њену моралну амбивалентност: док је у Сендмену била од помоћи, у Kњизи магије више је злоћа. Гејмен је испричао за BBC culture да се први пут срео са Баба Јагом у својој шестој или седмој години, када је читао књигу дечјих бајки Змајева сестра и Тимотијева путовања британске списатељице Маргарет Стори у којој се појављује и Баба Јага.
„Деловала ми је најзанимљивије међу свим вештицама, а у то сам постао још убеђенији онда када сам прочитао неке од руских прича у којима се појављује”, каже он.
„Изгледа да она живи свој живот и изван прича, што полази за руком само малобројним ликовима из бајки”.
У шуми је уредила је Линди Рајан, списатељица и професорка информатике и визуелне аналитике на Универзитету Рутгерс у Њу Брансвику, у Њу Џерсију. Она је и оснивачица мале издавачке куће повећене објављивању дела ауторки хорора по називу Blek spots buks, која је објавила књигу. А како је једну Американку фасцинирао словенски мит?
„Моја маћеха Рускиња емигрирала је у Америку после пада Совјетског савеза”, прича Рајанова, “и заједно са мојом полусестром и полубабушком донела је боршч, матријошке и Баба Јагу. Док је већина девојчица мог узраста одрастала уз брижљиво пречишћене Дизнијеве верзије принцеза, ја сам више волела приче браће Грим, Шарла Пероа, Ханса Kристијана Андерсена и, наравно, књиге словенских бајки и фолклора које су говориле о Баба Јаги”.
Баба Јагино порекло заправо сеже и много даље у прошлост, пре 17. века; постоји цела школа научне мисли која истиче да је Баба Јага словенска аналогија грчкој богињи Персефони, богињи пролећа и природе. Свакако се повезује са шумама и горама, као и са нетакнутом природом.
„Суштинске црте Баба Јаге постоје у многим културама и причама. Она симболизује непредвидиву и неукротиву природу женског духа, Мајке Земље, и везе жена са дивљином”, каже Рајанова.
Баба Јагу у односу на обичне дводимензионалне вештице из фолклора издиже њена дуалност, понекад је скоро хероина, понекад негативка, као и њена неспутана евокација женског. „Баба Јага остаје једна од најдвосмисленијих, најпрепреденијих и најбистријих жена у фолклору”, каже Рајанова. „Она изазива страх и респект, истовремено и страхопоштовање и жељу. Дивим се њеној безбрижности и независности, чак и њеној суровости, а у свету у ком су жене пречесто сведене на магловиту мрљу недоследности она је фигура која нас подсећа да смо дивље и неукротиве, а да такве слободе имају своју цену”.
Она је, у ствари, у неку руку протофеминистичка икона. „Апсолутно јесте”, каже Ји Изи Ју, једна од ауторки чија је прича заступљена у У шуми. Један од разлога што је заслужила такав епитет лежи у томе што из корена мења стереотипе о мајкама и то тако што она једе децу уместо да рађа или доји. „Моћна је упркос томе што није привлачна у оном конвенционалном смислу. Живи по сопственим чаробним узусима, а не по свакодневним правилима”, каже Изијева. „И на сваком кораку ставља на пробу концепте и категорије. Чак је и њен дом истовремено и кућа и пиле, што је чини везаном за кућу, да, али не тако да буде ‘заробљена у кући’. Гледано тако, рекла бих да је она претеча Циганки из кућа на точковима”.
Права одметница
Изијевој се Баба Јага допада више од ликова варалица и опсенара из многих митологија, као што су норвешки бог подвала Локи или којот у фолклору америчких урођеника. „Иако Баба Јага често поступа као негативка, спремна је и да понуди помоћ. На пример, у „Василиси Прекрасној” помаже Василиси да се ослободи из канџи њене зле породице”, каже она. „И док је опасно петљати се с Бабом, као и са многим ликовима с оне стране закона у савременим филмовима, она може да испадне и драгоцена у опасним ситуацијама. Тако Баба Јага компликује пасивну улогу одгајивачице оном врстом одметничког става има да радим шта ја хоћу, обично приписиваном само мушкарцима. Могло би се рећи да се у Баба Јаги укрштају општа места о злој вештици и куми вили да би се створила моћнија и далеко мање предвидљива улога у односу на било коју од ове две.
Изијева је рођена и одрасла је у северној Kини, а пошто је већи део руске књижевности преведен на кинески, Баба Јага је прешла и границу и закорачила је у психу Kинеза. „Први пут сам се суочила са Баба Јагом преко једног кинеског цртаног филма који сам гледала кад сам била јако мала. Сећам се тог цртаћа јер сам рекла мојој баки да Баба Јага јако личи на мог ујака. То ју је насмејало. Ујак се није смејао”, прича Изијева.
Троп горске или шумске вештице раширен је по целој источној Азији, посебно зато што се, каже Изијева, „планине доводе у везу са великим спиритуалним потенцијалом и са фигурама пустињака који су решили да живе по свом, слично ономе како је Баба Јага самосвојна жена”.
Она подсећа да у Јапану постоји Јамамба, „невероватно слична Баба Јаги, такође описивана као неко са одвратним физичким карактеристикама, а воли и да једе децу”. Јамамба је такође морално амбивалентна, описивана је подједнако и као људождерка и као носитељка промене и трансформације, као и заштитница јунака”.
Линди Рајан је замислила хорор антологију са женом у средишту пре него што јој је пала напамет идеја о књизи са темом Баба Јаге, али се велика шумска вештица сама наметнула. „Желела сам да антологија представи гласове жена из свих крајева света које се не плаше да испричају своје приче, да испоље сопствену неспутаност и порочност и тако ми се Баба Јага појавила као муза за антологију”, објашњава она.
„Можда највеће изненађење било је то колико су ауторке биле спремне да се подухватиле задатка, као и ођек какав Баба Јага има широм света. Она је истински универзалан лик и била сам задивљена реакцијама жена са свих страна света које су своје гласове удружиле са њеним”.
Прилог Ји Изи Ју овој антологији, „Прича о кући”, говори о једној од особености мита о Баба Јаги, о њеној трошној колиби која се креће на пилећим ножицама и описује њен настанак и градњу. „Била сам очарана идејом о малим пилећим ножицама на тој великој старој кући. То ми је одмах побудило жељу да напишем нешто о кући. Осим тога, само што сам завршила превод Kњиге сенки Ји Јуна, збирку чудних кинеских прича из 18. века. Она је препуна чудних метафора, авети лисица, тибетанске црне магије и атмосфере шаманизма, као и прича о натприродно интелигентним или моћним животињама. Тиме је инспирисана атмосфера какву сам хтела да створим у ‘Причи о кући’, као и теме које отвара”.
Да ли се у легенди о Баба Јаги налазе неке поруке за нас данас? Изијева мисли да да. „Она је шамански опсенар, прекорачује границе и измиче категоријама, подсећа на то да слобода почива мало изван граница друштвених норми и да из таме можемо да учимо исто онолико колико и из светла. Kоначно, мислим да она заговара логику и поставку ствари ‘и једно и друго’. Подсећа нас да смо и хероји и негативци, да пиле може да буде и кућа, а да можемо да прихватимо и жеље тела и тајне духа”.
Рајанова је сагласна с тим, а додаје и спасоносно упозорење онима који би да негирају моћ Баба Јаге и, самим тим, жена било где на свету. „Ваљало би да запамтимо да се Баба Јага скрива у шуми, али да прати све и све памти”, закључује она.
Пише: Дејвид Барнет
Извор: BBC/glif.rs
Превео: Матија Јовандић
