Тврдило се да ће усавршавање оружја велике разорне моћи зауставити ратове. Тако сам и ја дуго мислио, али сада верујем да је то велика грешка. Такав развој догађаја ће у знатној мери модификовати, али не и зауставити рат. Штавише, уверен сам да свако ново оружје, сваки нови напредак у том правцу, који укључује неки нови таленат и знање, улаже нове напоре, јесте само нови импулс за развој ратовања.
Размислите само о открићу барута. Можемо ли да замислимо неки радикалнији корак него што је био учињен овом иновацијом? Замислимо да живимо у том периоду: зар не бисмо помислили да ће се рат окончати када оклоп витеза постане предмет подсмеха, кад телесна снага и способност, које су раније толико значиле, постају скоро безначајне?
Па ипак, барут није зауставио ратовање; управо супротно – он је деловао као изузетно моћан подстицај за рат. Ја не верујем да рат може бити заустављен било каквим научним напретком све док владају услови слични данашњим, јер је рат и сам постао наука, и зато што рат укључује нека од најсветијих осећања својствених човеку. У ствари, питање је да ли би човек неспреман да се бори за неки виши принцип био добар и за било шта друго. Не чини само ум човека, као ни само тело; човек је и ум и тело. Наше врлине и наше мане су неодвојиве, попут силе и материје. Кад се раздвоје, човека више нема.
Често се износи један други аргумент, који има приличну стабилност, а то је да рат мора ускоро постати немогућ зато што средства за одбрану превазилазе средства за напад. То је само у складу са основним законом који се може изразити тврдњом да је лакше рушити него градити. Овим законом се дефинишу људски капацитети и људске прилике. Када би било лакше градити него рушити, човек би стварао неометано, стварајући и нагомилавајући без ограничења. Таквих услова нема на овом свету.
Биће које би могло тако да дела не би било човек: могло би да буде неки бог. Одбрана ће увек имати предност над нападом, али само ово, чини ми се, никада не може зауставити ратове. Коришћењем нових принципа одбране можемо учинити луке непробојним за напад, али таквим приступом не можемо спречити да се два брода сукобе на отвореном мору. А онда, ако следимо ову идеју до њених крајњих консеквенци, долазимо дo закључка да би по човечанство било боље када би напад и одбрана стајали управо у обрнутом односу; јер ако би се свака земља, чак и она најмања, могла окружити апсолутно непробојним омотачем и када би могла да пркоси остатку света, околности које би настале биле би неповољне за људски напредак. Укидање свих баријера које раздвајају народе и земље јесте најбоље побољшање цивилизације.
(Никола Тесла, Electrical Experimenter, 1917)
