Ново истраживање изазвало је узбуђење научника. У хроникама из 16. века је забележено да је Европу оковала зима, а сада се зна и због чега
Европа је окована зимом и страхом. У одсутној борби, Османлије освајају тврђаву Београд и прелазе у Европу – предвођени Сулејманом Величанственим, Турци потискују Угаре из Баната и Славоније, а потом стижу до Беча – скоро читав век ће владати југоистоком континента. Средњи век је готов, стара царства су ишчезла, а светом харају епидемије, ратови и смрт.
Но, континент се буди у мраку – ничу први изданци испод снега. Ниски приноси изазивају глад, земља је опустошена, али је тиме и стара аристократија уздрмана – иза дебелих зидина развијају се градови, интереси моћних занатских гилди надилазе старо племство, гладни кметови подижу устанке, угњетавани траже права, развија се штампа, а Коперникове идеје се поступно шире. Немачки богослов Мартин Лутер закива 95 теза на врата цркве Свих светих у Витенбергу – почиње реформација, а Европа тоне у верске ратове који ће трајати читав век и заувек изменити лик Старог континента.
У далеким прекоморским земљама, шпански и португалски морепловци открили су нови, обећани свет – Америку. Једрењаци из топлих мора доносе несхватљива блага у европске луке – почиње ера колонијализма и раст Запада. Век касније, смер путовања ће се променити – Европљани све масовније беже од старих неправди, сиромаштва и религиозних неслобода у Нови свет који се чини опустео, готово ненастањен.
Но, овде су постојале развијене цивилизације које су ишчезле почетком 16. века, са доласком првих европских освајача. Око 60 милиона америчких староседалаца је нестало – уништени епидемијама болести које су колонизатори донели, ратовима, пљачком и геноцидом који је стигао на обале Новог света у деценијама након што је 1492. Кристофер Колумбо открио Америку.
Њихово ишчезнуће, међутим, оставило је далеки, неочекивани траг – ново истраживање тима са Универзитетског колеџа у Лондону показало је да је уништење староседелаца у Америци довело до пада глобалне температуре и малог леденог доба. Истраживање Еартх сyстем импацтс оф тхе Еуропеан арривал анд Греат Дyинг ин тхе Америцас афтер 1492 које потписује Александар Кох са сарадницима привукло је изузетну пажњу како већине светских, тако и домаћих медија.
Хронике из 16. века бележе да су температуре у Европи опале, да су приноси ослабили, док су се и највећи речни токови ледили током зиме – свет је личио на призор са чувене Бројгелове слике Ловци у снегу, настале средином века.
Наиме, нестанак око 10 одсто светске популације, колико је настањивало Америку, променио је лик америчког континента у наредном веку – прекинута је обрада земље на огромном пространству, вегетација се обновила и почеле су да расту шуме. Сматра се да су се шуме обновиле на простору упоредивом са делом Европе којим је тада владало Османлијско царство.
Са толиком новом вегетацијом, концентрација угљен-диоксида је значајно опала у атмосфери – узорци леда показују да се смањила за око 7 до 10 ппм. Како је количина ЦО2 опала (као што ће се у индустријској ери драматично повећати), загревање атмосфере се смањило – глобална температура се снизила довољно да је то довело до појаве зиме у Европи, а са њом и до драматичних промена на Старом континенту.
Истраживање изазива узбуђење и зато што показује како је климатски систем Земље осетљив – пошумљавање на великом простору очигледно може да заустави и преокрене глобално загревање. Нажалост, количине ЦО2 које човек данас сагоревањем фосилних горива емитује у атмосферу изгледају сасвим недостижне – извештаји ИППЦЦ-а говоре да се годишње емитује око 3 ппм. Тако се за само две године емитује толико ЦО2 да сасвим поништи ефекат ширења шума до каквог је довело истребљење староседелаца Америке.
Слободан Бубњевић
Извор: National Geographic Serbia
