Петак, 3 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураМозаик

Како је Његош из штуца погађао наранче (Савременици о Његошу, прва цртица)

Журнал
Published: 3. август, 2022.
Share
SHARE

О личности и карактеру Петра II Петровића Његоша сведочења су, поред осталих, у својим књигама оставили његови савременици Вук Врчевић и Милорад Медаковић. Из њихових књига „Живот Петра Петровића Његоша“ (1870) и „П. П. Његош, посљедњи владајући владика црногорски“ (1882)

Милорад Медаковић (1824-1897) и Вук Врчевић (1811-1882)

Како је Његош из штуца погађао наранче

…Сјутрадан (у Котору) навезе се владика на пароброд (за Спљет). Владика носаше са собом и свој штуц, са којијем он радо гађаше биљегу и имаше тако добро око – ђе нанесе тамо и погоди. Мало се налазаше Црногораца, који боље гађаше од њега. Вјештину стријељања показиваше он и на пароброду: баци му се наранча колико се може више у висину, а он опали из штуца и зрном погоди наранчу.

Сви путници, што су на пароброду, радо гледаху на владику, на господара црногорског и сваки желијаше, да што проговори са владиком – он опет не одбијаше никог, већ се са свакијем радо разговараше, али му је најмилије било разговарати се са људима од знања и науке.

На пароброду бјеше међу осталијема и свештеника и богослова латинске вјере, који приступаху к њему и разговараху се ш њиме о свему. А кад би му ови примјетили, да су и они Славени и да дишу за славенство и ако су латинске вјере; а владика хитро на то одговори: „Сви смо ми браћа – и – брат је мио ма он које вјере био.“

Владика својијем владањем, кретањем и своијем говором бјеше у стању да очара људе, па да их поведе за собом куд гођ хоће. Владика представљаше Црногорце тако, да су они, који не познаваху Црну Гору и Црногорце, мислили да су и највећи и најљепши људи у свијету…“

(М. Медаковић)

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article ПОТПИСАН ТЕМЕЉНИ УГОВОР
Next Article Српски архитекта у Kалифорнији прави модуларне куће које саме себе отплаћују

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Партизан поново бољи од „црвено-бијелих“, а бањалучки Борац најуспјешнији српски и БИХ клуб

Пише: Оливер Јанковић КК Партизан предвођен Жељком Обрадовићем, нанизао је другу узастопну побједу у Евролиги…

By Журнал

ВАР СОБА: Да ли то Јокић ради ђоковићевски, или Ђоковић јокићевски?

Пише: Оливер Јанковић Импресивни низ успјеха, који Србина доводи на сами врх свијета. Патентирао Ђоковић,…

By Журнал

Светови Васка Попе у Матици српској

Васко Попа је већ својом првом збирком “Кора”, како је на скупу рекао председник покрајинске…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Како су Стари Словени заувјек промјенили лице Балкана

By Журнал
Мозаик

Јапански „Панасоник“ наставља да улаже у Кину упркос геополитичкој неизвесности

By Журнал
Култура

Дан Петра Божовића у Народном позоришту: Монографија и филм о великом глумцу

By Журнал
КултураНасловна 1СТАВ

Најстарији дубровачи говор је српски

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?