И затвор је за људе говорила је моја покојна стрина Веселинка (сличност у именима је пука случајност).
И не само она.
Није она никако имала на уму да су сви који доспију у тамницу људи за примјер.
Прије ćе бити да је контала да животне прилике понекад и озбиљног и честитог човјека доведу у ситуацију да се брани или несто друго учини и тако доспије у затвор.
Вјерујем и прије тога, просуђивала је старица, да затвор многога уразуми, врати на прави пут и направи уљудним човјеком.
Не смијем пренаглити у оптимизму, али мени се чини да је дан проведен у тамници некако опитомио Веселина Вељовића.
Готово да би га звао на кафу, када би ја са њим имао о чему причат.
Не, не, не контате, не мислим да он није дорастао мени. Насупрот!
О чему би ја могао зборити са једним доктором наука који би, како каже, и главу дао за идеал слободе, и напредак Црне Горе.
Некако је опитомио у гласу.
„За мене је Црна Гора идеал као и за све Црногорке и Црногорце и због тога ми је драго сто сам данас на Цетињу и што сам претходних 24 сата провео у притвору због идеје слободне, европске и демократске Црне Горе“, казао је јуче ганутљиво, гласом увријеђеног човјека, Вељовић по изласку из притвора.
А онда је докторски бриљирао у правничкој лексици.
„Управо је суд донио рјешење да се укида притворски основ за мој даљи боравак у притвору, што потврђује да Црна Гора има капацитете и институције и независно судство“, закључи Вељовић.
Да има и заметак тужилачких и правосудних органа овај орган би гледао сунце годинама под углом од 80 степени.
Док намргођено изговара општа мјеста у микрофон новинарима иза њега су његови адвокати Владимир Волков, до ономад перјаница и десна рука министра одбране Предрага Бошковића, а са друге стране породични и дворски адвокат Ђукановића, за све прилике од секине афере Телеком до неплаћеног паркинга, Никола Мартиновић.
Са бијелим шеширом и мрким очајлијама као да је малочас приспио из Колумбије, или макар Кубе.
„Тужилац ниуједном акту, који је поднио суду, није навео имена лица које је наводно господин Вељовић напао“, исцвркута Николица дворски.
Ко ће знати Никола који су полицајци били под кацигама и панцирима на које се Вељовић истресао. Твој штићеник нам од 2016. године до данас није именима казао који су полицајци пребили Мија Мартиновића и избатинали пендрецима његов мерцедес.
Или је Николици циљ да му се кажу имена полицајаца да их са браћом послодавцима Ђукановићима покуша својски обрадити.
Заиста адвокатска професија је врло често толико разтезљива да се то не да објаснити, посебно не са етичког становишта.
У прилог тој тези ево става једног од најчувенијих адвоката са југословенских простора.
Кад су питали Тому Филу ста му је највећи успјех у богатој адвокатској каријери одговорио је двозначно.
„То што сам одбранио вишеструког убицу, ако је то уопште успјех гледано са етичког становишта“, казао је Фила.
Тих дилема нема његов колега из Бајица. Он брани све што платиш.
А о етици ћемо можда кад се оде у пензију, са златним сатом и штапом.
