понедељак, 14 јул 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултура

Како је изгледао “Зверињак” кад је отворен 1936. године

Журнал
Published: 14. јануар, 2023.
Share
Београдски Зверињал, (Фото: Архива)
SHARE
Београдски Зверињал, (Фото: Архива)

Данашњи Бео Зоо Врт јединствена је оаза природе смештена под најстаријом и некада најважнијом градском грађевином. Обилазе га трамваји и ослоњен је на круг “двојке” у коме су бука, сирене и гужве свакодневица. А цео овај свет у малом не хаје за то. Бића са свих континената мирно животаре у својим кућицама и пећинама, корачају својим темпом, увек истим, имају “своје” време и “свој” простор. Када закорачите у њега, бука можда неће нестати, али ви је више нећете чути – осетићете можда накратко и мирис балеге, а живахно цвркутање птица за вас је добродошлица у овај “други” свет.

Можда вам се чини да се за 87 година постојања Зоо врта овде ништа није променило, да се јединке рађају и умиру, као и да ништа не може да поремети овај мир. Нажалост, мењало се – врт се најпре ширио, а уместо светле будућности дочекао је замрачење града и бљеске експлозија. У бомбардовањима током Другог светског рата био готово уништен. Под бомбама су летеле животиње, а неке су и бежале, па биле устрељене у граду над којим се уздизала прашина од рушевина.

Ужасе рата преживели су нилски коњ Буца и алигатор Муја, актуелни симбол Зоо врта, и даље жив и здрав, у дубокој старости – тог алигатора по годинама ниједан припадник врсте није званично претекао. Могло би се засигурно рећи да је, с обзиром на то да је сачуван од суровости природе, он најстарији алигатор у историји Света. Када је био отворен, 1936. године, на иницијативу тадашњег градоначелника, индустријалца Владе Илића, врт се простирао се на свега три и по хектара. Колико је он био важан за Београд и колико је био посећен, говори податак да је у кратком периоду до доласка рата у Београд 6. априла 1941, дакле за свега 4 године, био проширен на – чак 14 хектара!

Након рата, после 1945. врт је обновљен али и површински смањен на око половину простора који је заузимао пре светске катаклизме. Било је, дакле, много бурних дана, али дух овог места се за 87 година вероватно није суштински променио. И те далеке 1936. године улаз је био на истом месту као и данас, трамваји су звонили унаоколо, само је у граду било мање буке и асфалта, а више коцке и калдрме. И, истина, није постојао данас легендарни луна парк прекопута улаза.

Птичја песма опчињавала је посетиоце одмах на улазу, а како је изгледала шетња кроз ово животињско царство открива прва мапа Зоо врта. И није била црно-бела већ у боји. На њој су исцртани путеви кроз Зоо врт, зелене површине, базени и насликане су животиње које су могле да се виде. Било је лавова, камила, медведа из разних делова света, много врста мајмуна, живео је ту чак и слон. Постојали су и тераријуми, а држано је и много домаћих врста. Ипак, није било неких врста животиња које је било готово немогуће чувати на Калемегдану, на пример фоке или пингвини, који су данас у свом пингвинаријуму једна од највећих атракција Зоо врта. Од самог почетка то су биле атрактивне животиње, оне су и данашем Београђанину право чудо, а замислите како је то било у време када није постојала телевизија ни “National Geographic“. Мапа из 1936. године обележена је и путањом. Све животиње су пописане са стране. Данас је управо због тог списка ова мапа изузетно драгоцен документ.

Мапа Зоо-Врта, (Фото: Калдрма)

А на мапи може да се види следеће:

1. Трамвајска станица – на месту где је данас нема, а одмах по скретању “двојке” из Цара Душана према Пристаништу;
2. Улаз;
3. Канцеларија;
4. Чесма;
5. Лабудови и пеликани, на месту где су и данас птице;
6. Марабу;
7. Роде;
8. Козоглава антилопа;
9. Бифе – место за предах;
10. Младе видре;
11. Таласасти папагај;
12. Младе животиње;
13. Грлице;
14. Камењарка и голубови гривнаши;
15. Домаће птице;
16. Домаћа коза;
17. Сомалски ован;
18. Афричка патуљаста коза;
19. Бели јелен лопатар;
20. Срна;
20а. Дечје јахалиште;
21. Јелени – лопатар и свињски (сијамски);
22. Јелен;
23. Ирвас;
24. Чесма;
25. Амерички бизон;
26. Биво и зебу;
27. Нечитљиво на мапи, вероватно је у питању крокодил – Муја, разуме се

Алигатор Муја 1937. (Фото: Калдрма)
Алигатор Муја данас, (Фото: Блиц)

28. и 29. Тераријуми;
30. Морски медвед;
31. Нилски коњ;
32. Корморан и галеб;
33. Пума;
34. Млади лав са псом;
35. Пантер;
36. Млади лав;
37. Чесма;
38. Двориште;
39. Зебра;
40. Елен-антилопа;
41. Гиу-антилопа;
42. Нанду;
43. Ангорски зец;
44. Слон;
45. Жирафа;
46. Шумски фазан;
47. Племенити фазан;
48. Краљевски фазан;
49. Сребрни фазан;
50. Златни фазан;
51. Амхерст фазан;
52. Јавански мајмун;
53. Мајмун капуцинер;
54. Мајмун мандрип;
55. Мајмун резус;
56. Мајмуни павијани;
57. Дикобраз;
58. Барске птице;
59. Певачице;
60. Живина;
61. Пловке;
62. Гуске;
63. Питоми зечеви;
64. Пламењак, ждрал, ибис;
65. Веверице;
66. Лама и кенгури, тачније “кенгуру”, како је писало;
67. Гавран;
68. Видра;
69. Украсна живина;
70. Фазани;
71. “Клозет” – тако се говорило;
72. Пас – бернандинац;
73. Јастребови и шкањци;
74. Буљина ушара;
75. Сова (и још једна врста која није читљива на мапи);

Немачки војник у Зоо Врту, (Фото: Калдрма)

76. Велика бара;
77. Нутрија;
78. Бели медвед;
79. Млади медвед;
80. Ракун;
81. Кука – златица;
82. Твор;
83. Сури медвед;
84. Орлови;
85. Тигар – суматра;
86. Бенгалски тигар;
87. Вук;
88. Сардински муфлон;
89. Гривасти ован;
90. Дивокоза;
91. Степска овца;
92. Мерино овца;
93. Пашка овца;
94. Овца цигаја
95. Језерска овца;
96. Фризијска овца;
97. Дивља свиња;
98. Домаћа коза;
99. и 100. Сури медвед;
101. и 102. Лав;
103. Млади зверови;
104. Тибетски медвед;
105. Барибал медвед;
106. Вук (поново);
107. Пегава хијена;
108. Јазавац;
109. Медвед;
110. Шакал;
111. Дивља мачка;
112. Лисица;
113. Мунгос:
114. Украсне кокоши;
115. Малајски медвед;
116. Дивља свиња;
117. Лав;
118. Једногрба камила;
119. Двогрба камила;
120. Ресторан;
121. Тераса ресторана;
122. Улаз у ресторан.

Извор: Калдрма.рс

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Идући ка ресету светског монетарног система
Next Article Подржимо наше људе на Космету – Прва интернет продавница на Косову и Метохији

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Манастир Пустиња – четири вијека од израде живописа

У манастиру Пустиња у коме се налази најстарија црква ваљевске епархије посвећена Ваведењу Пресвете Богородице,…

By Журнал

Интимна историја спортског коментарисања, од Милке Бабовић до Слободана Шаренца: Људи, па је ли то могуће?

Спортски коментатори су у посљедње три деценије покојне Југославије били куђени и хваљени, исмијавани и…

By Журнал

Јеврић у жирију овогодишњег Међународног филмског фестивала ”Златни витез”

Редитељ и режисер Радисав Јеврић, добитник многих филмских награда међу којима су и награде за…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Друштво

Рестаурирана колекција од 20 икона, школе Димитријевић – Рафаиловић у Херцег Новом

By Журнал
ДруштвоКултураМозаик

Нероново позориште је заиста постојало поред Тибра – откопани стубови, позлаћени гипс, грнчарија, пехари…

By Журнал
Друштво

Љепота била вјековима скривена

By Журнал
ДруштвоНасловна 4

Сва крв мора бити изнесена на сунце

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?