Субота, 21 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултура

Како је изгледао “Зверињак” кад је отворен 1936. године

Журнал
Published: 14. јануар, 2023.
Share
Београдски Зверињал, (Фото: Архива)
SHARE
Београдски Зверињал, (Фото: Архива)

Данашњи Бео Зоо Врт јединствена је оаза природе смештена под најстаријом и некада најважнијом градском грађевином. Обилазе га трамваји и ослоњен је на круг “двојке” у коме су бука, сирене и гужве свакодневица. А цео овај свет у малом не хаје за то. Бића са свих континената мирно животаре у својим кућицама и пећинама, корачају својим темпом, увек истим, имају “своје” време и “свој” простор. Када закорачите у њега, бука можда неће нестати, али ви је више нећете чути – осетићете можда накратко и мирис балеге, а живахно цвркутање птица за вас је добродошлица у овај “други” свет.

Можда вам се чини да се за 87 година постојања Зоо врта овде ништа није променило, да се јединке рађају и умиру, као и да ништа не може да поремети овај мир. Нажалост, мењало се – врт се најпре ширио, а уместо светле будућности дочекао је замрачење града и бљеске експлозија. У бомбардовањима током Другог светског рата био готово уништен. Под бомбама су летеле животиње, а неке су и бежале, па биле устрељене у граду над којим се уздизала прашина од рушевина.

Ужасе рата преживели су нилски коњ Буца и алигатор Муја, актуелни симбол Зоо врта, и даље жив и здрав, у дубокој старости – тог алигатора по годинама ниједан припадник врсте није званично претекао. Могло би се засигурно рећи да је, с обзиром на то да је сачуван од суровости природе, он најстарији алигатор у историји Света. Када је био отворен, 1936. године, на иницијативу тадашњег градоначелника, индустријалца Владе Илића, врт се простирао се на свега три и по хектара. Колико је он био важан за Београд и колико је био посећен, говори податак да је у кратком периоду до доласка рата у Београд 6. априла 1941, дакле за свега 4 године, био проширен на – чак 14 хектара!

Након рата, после 1945. врт је обновљен али и површински смањен на око половину простора који је заузимао пре светске катаклизме. Било је, дакле, много бурних дана, али дух овог места се за 87 година вероватно није суштински променио. И те далеке 1936. године улаз је био на истом месту као и данас, трамваји су звонили унаоколо, само је у граду било мање буке и асфалта, а више коцке и калдрме. И, истина, није постојао данас легендарни луна парк прекопута улаза.

Птичја песма опчињавала је посетиоце одмах на улазу, а како је изгледала шетња кроз ово животињско царство открива прва мапа Зоо врта. И није била црно-бела већ у боји. На њој су исцртани путеви кроз Зоо врт, зелене површине, базени и насликане су животиње које су могле да се виде. Било је лавова, камила, медведа из разних делова света, много врста мајмуна, живео је ту чак и слон. Постојали су и тераријуми, а држано је и много домаћих врста. Ипак, није било неких врста животиња које је било готово немогуће чувати на Калемегдану, на пример фоке или пингвини, који су данас у свом пингвинаријуму једна од највећих атракција Зоо врта. Од самог почетка то су биле атрактивне животиње, оне су и данашем Београђанину право чудо, а замислите како је то било у време када није постојала телевизија ни “National Geographic“. Мапа из 1936. године обележена је и путањом. Све животиње су пописане са стране. Данас је управо због тог списка ова мапа изузетно драгоцен документ.

Мапа Зоо-Врта, (Фото: Калдрма)

А на мапи може да се види следеће:

1. Трамвајска станица – на месту где је данас нема, а одмах по скретању “двојке” из Цара Душана према Пристаништу;
2. Улаз;
3. Канцеларија;
4. Чесма;
5. Лабудови и пеликани, на месту где су и данас птице;
6. Марабу;
7. Роде;
8. Козоглава антилопа;
9. Бифе – место за предах;
10. Младе видре;
11. Таласасти папагај;
12. Младе животиње;
13. Грлице;
14. Камењарка и голубови гривнаши;
15. Домаће птице;
16. Домаћа коза;
17. Сомалски ован;
18. Афричка патуљаста коза;
19. Бели јелен лопатар;
20. Срна;
20а. Дечје јахалиште;
21. Јелени – лопатар и свињски (сијамски);
22. Јелен;
23. Ирвас;
24. Чесма;
25. Амерички бизон;
26. Биво и зебу;
27. Нечитљиво на мапи, вероватно је у питању крокодил – Муја, разуме се

Алигатор Муја 1937. (Фото: Калдрма)
Алигатор Муја данас, (Фото: Блиц)

28. и 29. Тераријуми;
30. Морски медвед;
31. Нилски коњ;
32. Корморан и галеб;
33. Пума;
34. Млади лав са псом;
35. Пантер;
36. Млади лав;
37. Чесма;
38. Двориште;
39. Зебра;
40. Елен-антилопа;
41. Гиу-антилопа;
42. Нанду;
43. Ангорски зец;
44. Слон;
45. Жирафа;
46. Шумски фазан;
47. Племенити фазан;
48. Краљевски фазан;
49. Сребрни фазан;
50. Златни фазан;
51. Амхерст фазан;
52. Јавански мајмун;
53. Мајмун капуцинер;
54. Мајмун мандрип;
55. Мајмун резус;
56. Мајмуни павијани;
57. Дикобраз;
58. Барске птице;
59. Певачице;
60. Живина;
61. Пловке;
62. Гуске;
63. Питоми зечеви;
64. Пламењак, ждрал, ибис;
65. Веверице;
66. Лама и кенгури, тачније “кенгуру”, како је писало;
67. Гавран;
68. Видра;
69. Украсна живина;
70. Фазани;
71. “Клозет” – тако се говорило;
72. Пас – бернандинац;
73. Јастребови и шкањци;
74. Буљина ушара;
75. Сова (и још једна врста која није читљива на мапи);

Немачки војник у Зоо Врту, (Фото: Калдрма)

76. Велика бара;
77. Нутрија;
78. Бели медвед;
79. Млади медвед;
80. Ракун;
81. Кука – златица;
82. Твор;
83. Сури медвед;
84. Орлови;
85. Тигар – суматра;
86. Бенгалски тигар;
87. Вук;
88. Сардински муфлон;
89. Гривасти ован;
90. Дивокоза;
91. Степска овца;
92. Мерино овца;
93. Пашка овца;
94. Овца цигаја
95. Језерска овца;
96. Фризијска овца;
97. Дивља свиња;
98. Домаћа коза;
99. и 100. Сури медвед;
101. и 102. Лав;
103. Млади зверови;
104. Тибетски медвед;
105. Барибал медвед;
106. Вук (поново);
107. Пегава хијена;
108. Јазавац;
109. Медвед;
110. Шакал;
111. Дивља мачка;
112. Лисица;
113. Мунгос:
114. Украсне кокоши;
115. Малајски медвед;
116. Дивља свиња;
117. Лав;
118. Једногрба камила;
119. Двогрба камила;
120. Ресторан;
121. Тераса ресторана;
122. Улаз у ресторан.

Извор: Калдрма.рс

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Идући ка ресету светског монетарног система
Next Article Подржимо наше људе на Космету – Прва интернет продавница на Косову и Метохији

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Николај Берђајев: Ко је народ?

Народ је велика историјска целина, у њега улазе сва историјска покољења, не само жива, већ…

By Журнал

Миша Ђурковић: Косово за шопинг

Хајде да проширимо понуду нашим „европским партнерима“. Шта тек добијамо ако понудимо Војводину? За Рашку…

By Журнал

Драган Максимовић: Поплаве у БиХ: привреди прете милионски губици

Пише: Драган Максимовић На подручју Бутуровић Поља код Јабланице пронађено је тело последње жртве катастрофалних поплава које…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаикНасловна 3Политика

О мирењу четника и партизана

By Журнал
КултураМозаикНасловна 2Политика

Последње упориште неолиберализма

By Журнал
КултураМозаикНасловна 5

Ролан Барт: Рјечник је сан и борба

By Журнал
ДруштвоНасловна 5

Подгорица још чека споменик Бориславу Пекићу

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?