У бројним европским земљама се користи софтвер за шпијунажу. Демократска права су угрожена, тврди се у извештају Европског парламента.
Када је Елон Мaск купио Твитер, комесар ЕУ за унутрашње тржиште Тјери Бретон одмах је упозорио америчку компанију да мора да се придржава правила „такмичења“ која важе у Европској унији, а кад се ради о злоупотреби шпијунског софтвера од стране европских влада, то у институцијама у Бриселу готово никога не интересује, критикује специјална известитељка тзв. „Пега-одбора“ Европског парламента, холандска посланица Софи ин ’т Велд. Притом се, каже, ради о озбиљној претњи демократским правима, јер европске владе, правдајући се бригом за националну безбедност, неконтролисано користе „Пегасус“ и сличне софтвере и шпијунирају критичаре владе, новинаре или опозиционаре.
Европска афера
„Злоупотреба је свеевропска афера“, стоји у међу-извештају истражног „Пега-одбора“ који је ове недеље представила Софи ин ’т Велд. „Земље-чланице ЕУ користиле су софтвер за наџор против својих грађана, а у политичке сврхе, односно како би заташкале корупцију и криминалне активности.“ Притом, како је додала, ниједна национална институција није била спремна да Европском парламенту пружи конкретне информације, па је њен одбор у свом раду морао да се ослони на јавно доступне податке.
Одбор је ипак уверен да је успео да прикупи знатну количину чињеница: „Ако се слагалица састоји од хиљаду делова, ми у рукама имамо 900 комада“, каже Софи ин ’т Велд. Може се претпоставити да су све земље-чланице ЕУ купиле шпијунски софтвер и да неке на трговини с њим добро зарађују, тврди холандска посланица. „Кипар и Бугарска су извозни центри, Ирска организује пореске аранжмане, а Луксембург је финансијски центар за многе актере међу произвођачима.“ Такозвани „Wiretapper’s Ball“, односно годишњи састанак актера те индустрије, одржава се у Прагу уместо на Малти и на гласу је као омиљено окупљалиште главних протагониста, додаје Софи ин ’т Велд.
Најпознатији пример је израелска компанија „НСО“, која производи шпијунски софтвер „Пегасус“ – и који је недавно у Грчкој проузроковао велики политички скандал. Та фирма има своја представништва на Кипру и у Бугарској, а финансијске трансакције обавља преко Луксембурга. „НСО“ профитира од унутрашњег тржишта ЕУ и слободе кретања унутар Уније. Продаја софтвера свесно је организована на нетранспарентан начин, а финансијска конструкција је комплексна, наводи се у извештају који је представљен у Бриселу: „посао цвета, он је уносан.“
Грчка, Мађарска, Пољска…
Најпознатија жртва шпијунаже опозиционих политичара и новинара у Грчкој је шеф социјалдемократске странке Пасок и посланик у Европском парламенту Никос Андрулакис. Његов мобилни телефон био је „заражен“ софтвером за наџор „Предатор“. У међувремену су спискови са именима могућих жртава неовлашћеног наџора све дужи. Прошлог викенда је грчки премијер Кирјакос Мицотакис поновно демантовао да има било какве везе с најновијим открићима. „Срамота је тврдити да је премијер шпијунирао своје сопствене министре“, рекао је Мицотакис.
Никос Маранцидис, медијски стручњак са Универзитета у Солуну, сматра међутим да је премијер итекако одговоран: „Најпре је рекао да је све у складу са законом, а сад каже да ће да реши проблеме с ’Пегасусом’ и ’Предатором’. Немогуће је веровати свему што он каже“, тврди Маранцидис и додаје да је најгоре то што је, због те афере, поверење Грка у демократију у њиховој земљи дубоко пољуљано: „Многи су шокирани зато што опет улазимо у ауторитарну фазу.“ У међувремену грчка влада најављује да жели да забрани продају шпијунског софтвера.
Извештај Европског парламента опширно се бави и поступцима влада у Будимпешти и Варшави. Мађарска је, тврди се, једна од првих земаља ЕУ које су биле умешане у скандал око наџора. Према наводима организације за заштиту људских права „Амнести интернешенал“, у тој земљи је наџирано више од 300 политичких активиста, новинара, адвоката и других особа. „Коришћење ’Пегасуса’ делује као део стратегије калкулисаног стратешког уништавања слободе медија и мишљења од стране (мађарске) владе“, стоји у извештају. Пољска је прошле године практично укинула ограничења по питању правних могућност наџора: „Права жртава су минимализована, а правна средства су у пракси постала безначајна“, тврди се у извештају. Владајућа странка има пуну контролу наџора, а жртве не могу никоме да се обрате за помоћ.
Апел Амнестија
„Амнести интернешенал“ је у међувремену прикупио више од 100.000 потписа за петицију упућену Уједињеним нацијама, а са циљем да се забрани продаја и дистрибуција шпијунског софтвера. „Хитно је потребно боље заштитити људска права по питању извоза технологије за наџор“, указује главна директорка Амнестија Агнес Каламард. „Управо пролазимо кроз глобалну кризу због шпијунског софтвера, у склопу које се циљано напада приватна сфера новинара, активиста и адвоката како би се они ућуткали или застрашили.“ Чланице УН морају да престану с том праксом, односно са коришћењем таквог софтвера као средства притиска, тј. са толерисањем такве праксе, додаје Каламард.
Извор: DW
