Пише: Дејан Шапић
Шта се деси када се споје два уметника различитих сензибилитета а који долазе из другачијих медија и уметничких сфера. Вишеслојни пројекат Краљ ничега Ненада Џонија Рацковића, авангардног уметника и Алексе Гајића, стрип илустратора и аниматора састављен је из црног-стрипа, осамнаестоминутног анимираног црно-белог филма и пратеће изложбе оригиналних цртежа и принтова из филма. Само неколико дана након промоције филма, стрипа и изложбе у Дворани културног центра Београда, Краљ ничега је победио на Фестивалу српског филма фантастике, освојивши награде за најбољи филм и режију.
Да би нам појаснили историјат и концепцију онога што су урадили, после пројекције филма организован је разговор с уметницима који је водила Сузана Златановић алијас Луна Лу, некадашњи заштитни знак Радија Б92 одакле је потекао и сам Рацковић. Док су се припремали за промоцију, схватили су да једино Луна Лу може да артикулише чудесан и помало шизофрен свет Џонија Рацковића и преведе га публици.
Идеја за пројекат настала је приликом рада на Рацковићевом роману Слуз и жуч – за који је илустрације радио Алекса Гајић. Онда је Рацковић написао сценарио за филм Краљ ничега који би се могао дефинисати као комбинација анимације, motion comics-а и експеримента.
“С обзиром на Џонијев сценарио о неиздрживом ужасу постојања кроз који он пролази у животу као уметник последњих неколико деценија, није ни могло другачије – све је испало црно и бело….”, објашњава Гајић. Определио је се за технику motion comics – статичне слике које се померају и добија се анимација која није савршена. Види се да је људско дело са манама, заправо оно што је могло да изгледа као савршена анимација намерно је покварено зарад аутентичног и животног ефекта. Добија се утисак филмованог црно-белог стрипа. Као инспирација, аутору је послужио Spider-Man: Into the Spider-Verse из 2018. који показује да велики студији анимације, који могу да приуште фасцинантне ефекте прибегавају методу стрипованог филма зарад веродостојности.
Од првобитних планираних 100 кадрова и 10 минута трајања, филм је изашао на 18 минута и 250 анимираних кадрова. Како је Рацковићев сценарио био знатно обимнији, Гајић је решио да направи стрип у који би ушле сцене за којих није било места у филму. И после годину и по дана реализовали су филм и стрип о аутофикцији из неколико епизода које прате Џонија, уметника с маргине друштва. Он добија обавезу да одбрани свет од пошасти коју само он види и нико други. Уметник пролази кроз ситуације који су комбинација динамике живота и халуцинација, препуне прљавштине, еротике и лудила, које већ деценијама приказује кроз своје уметничке радове.
Својеврсни уметник-феномен Џони Рацковић опстаје на београдској сцени већ 40 година као велика звезда градских улица возећи скејтборд и појављујући се на перформансима, изложбама и повремено у филмским улогама. Написао је неколико запажених романа и одаје нам утисак великог уметника који је у реалности заправо вечито на маргини, на ивици животне егзистенције. У стварности, он је Краљ ничега и против тога се бори, против свакодневице у којој се заправо ништа не дешава. Стално је у контакту са смрћу возећи скејт на улицама или провоцирајући хулигане. Свестан је да је то опасно по његов живот, али то је јаче од њега, он се бори и просто жели да буде краљ “нечега”. Што заправо и јесте, он је краљ сопствене уметности и сопствене креације.
Већи део филма Џони даје глас самом себи читајући текст из оффа који илуструје стриповане сцене. Помаже му током читања и Матеја Максимовић. Сузана Златановић – Луна Лу у филму даје глас Џонијевој пријатељици Јохамбини. Џони Рацковић и Луна Лу, су широј публици познати по улогама у Жилниковом филму Marble Ass од пре 30 година.
Од сарадника на анимацији једини је колориста Предраг Максимовић, а комплетан посао завршио је сам Алекса Гајић широј публици познат по анимираном филму Technotice: Edit i ja као цртач и режисер. За музику се постарао Милан Св Ђурђевић, а за звук Владимир Керкез. Продуцент је Кинематика. Филм су финансијски подржали Филмски центар Србије и Министарство културе републике Србије.
Што се тиче стрипа – њега ћете препознати по потпуно црним корицама и зацрњеним страницама књиге. Зашто на корицама нема ничег? Зато сто је Џони – краљ ничега.
Извор: Радар
