Пише: Милован Урван
Ну, не знам колико тачно једна година политичке власти износи у биолошком смислу ријечи, не знам да ли се то математички може израчунати.
Дочим, тродеценијска управа ДПС-а могла би износити неких 70 људских година. Како то? Па лијепо. ДПС је за три деценије успио не само да енормно обогати свој елитни, руководећи дио, као и да опреми радним мјестима и којекаквим привилегијама своје бирачко тијело, него је осмислио законодавство које им омогућава још неколико деценија лагодног живота. У том смислу, Ђукановићев режим је доиста за своје сљедбенике остварио „црногорски сан“, што значи да је за читаво једно покољење људи омогућио удобан живот, без нарочитог напора у раду, без потребе за нарочитим усавршавањем и образовањем. Зато су у својој првој декади масовно уништене фабрике, истопљене ко жељезарски погони, јер требало је толике изборе у кешу финансирати, посредством тзв. једнократних помоћи, дневница, путних трошкова и сл. У другој декади заробљен је читав јавни сектор, све што се могло финансирати из државне касе дато је у руке ДПС гласачима. Трећа декада припремила је законодавство и то тако да им нико наредних пола вијека не може одузети ниједно, иначе, ничим заслужено право, осим гласачком вјерношћу.
С друге банде, опозициони човјек морао је да осиједи већ у тридесетој, да би се тек у четрдесетој или педесетој години нашао у уском грлу шанси да се избори за мало достојанственији егзистенцијални положај. Примјерице, док је просјечан ДПС-овац у средњим годинама већ стекао отплаћен стан, или неким другим познатим методом ДПС-а купљен за симболичну своту, дотле се просјечан опозиционар, већ уморан и сијед нашао у положају једног матуранта који би тек требало да крчи свој живот. Још би добро било ако је ишта преостало након ДПС-а. Слутим да јесте, иначе не видим зашто би се ДПС још грчевито борио да политички ојача. Још би нешто да оглођу, прије него пођу у Дубаи у заслужену пензију.
