Završena je još jedna NBA sezona (njen regularni deo) a sa njom i „MVP trka“ između Nikole Jokića i Džoela Embida. Titulu najkorisnijeg košarkaša najjače lige na svetu poneće centar Filadelfije, ali kako će ona biti upamćena?
Nepravda – reč koja označava osećaj koji ljudi imaju kada iskuse ili vide nešto što smatraju da nije trebalo da se dogodi, nešto zbog čega se uglavnom osećaju loše. Najmanje nekoliko miliona ljudi osećaju nepravdu zbog činjenice da Nikola Jokić nije dobio nagradu za najkorisnijeg košarkaša NBA lige, i to treći put u nizu.
Iako se srpski centar nije potresao što nije izabran, bar među nama, sunarodnicima, navijačima, novinarima ostaje žal za istorijskom prilikom koja mu se ukazala.
Treba biti objektivan i reći da su oba košarkaša, i Nikola Jokić i Džoel Embid na svoje načine zaslužili da se ime trofeja „Majkl Džordan“ izgovara uz njihova.
Uticaj studija
Igrač seventisiksersa dobio je ubedljiva 73 glasa, Jokić 15 a Janis Adetokumbo 12 glasova. Ono što najviše nije išlo na ruku reprezentativcu Srbije pored dobrih partija njegovih rivala, bili su i stavovi nekadašnjih košarkaša.
Mišljenje analitičara sa velikim medijskim prostorom, pre svega Šekila O’Nila, Čarlsa Barklija i Kendrika Perkinsa koji su otvoreno podržavali Embida, na određeni način uticalo je i na formiranje mišljenja ostalih glasača.
Poređenje dva favorita
Embid je najbolji strelac lige sa 33 poena po meču, dok je Nikoli Jokiću falilo svega nekoliko asistencija da u sezoni u kojoj je ostvario 29 tripl-dablova ima i jedan u proseku po utakmici.
Jasno je da je između prve dve statistike jako mala razlika i da su i jedna i druga impresivne, ali se pogled na njih menja činjenicom da je Jokiću pripalo osam od 11 osnovnih statističkih kategorija.
Od Embida je bio bolji u: skokovima, asistencijama, ukradenim loptama, procentima šuta, procentima šuta za tri poena, ofanzivnom rejtingu, učinku ekipe dok igrač nastupa i učinku ekipe kad je igrač van tima.
Tri kategorije u kojima je Jokić bio inferiorniji su poeni po meču, blokade i defanzivni rejting u kom su odlučivale nijanse.
Podatak koji ide na ruku kamerunskom košarkašu je 13 utakmica sa 40 ili više poena ove sezone, ali korisnost jednog košarkaša za svoju ekipu bolje pokazuje odnos pobeda i poraza kada je bio na parketu.
Filadelfija je sa Embidom upisala 43 pobede, dok je poražena 23 puta, da bi Denver sa Jokićem na parketu imao 48 pobeda uz 21 poraz.
Presudio jedan međusobni duel
Kada su dva igrača blizu jedan drugom koliko su bili Embid i Jokić i kada njihove ekipe imaju identičan skor kakav su imali Denver i Filadelfija, obično presude međusobni dueli dva tima i dva košarkaša.
U poslednjem duelu koji su dva košarkaša igrala 28. januara u Filadelfiji u kom je domaća ekipa trijumfovala 126:119 Embid je ubacio 47 poena postigavši i trojku koja je 35 sekundi pre kraja meča odlučila pitanje pobednika.
Ipak, ne treba zanemariti ni činjenicu da Kamerunac iz nepoznatih razloga, u trenutku kada je vodio u „MVP trci“ nije zaigrao u Denveru 28. marta.
Pored ubeđivanja na parketu, Embid je ubeđivao i van njega
Centar Filadelfije je u svojim intervjuima koje je davao nakon utakmica i na konferencijama za medije naglašavao da mu je stalo do nagrade i da želi tu titulu ponekad se činilo i po svaku cenu.
U porazu Seventisiksersa od Golden Stejt voriorsa 120:112 u meču igranom 25. marta Embid je ubacio 46 poena a nakon toga preneo Drejmondu Grinu zašto je morao da bude toliko ubedljiv.
„Znate zašto sam tako igrao večeras? Rekli ste da je Jokić bio najteži igrač za čuvanje u ligi, shvatio sam to lično“, citirao je Grin na konferenciji za medije reči kamerunskog centra.
MVP čini saigrače boljim, Jokić je na isti način uticao i na Embida.
„Mislim da sam nezaustavljiv, niko ne može da me čuva. Sve se zasniva na korišćenju toga da napravim saigrače oko sebe boljima, protivnici moraju da me udvajaju i utrajaju. Eto ja tako pravim prostor za ostale saigrače koji imaju otvorene pozicije za šut“, izjavio je Embid sredinom marta kada se regularni deo sezone bližio kraju.
„Kako zračiš tako i privlačiš“ izreka je u srpskom jeziku koja može biti iskorišćena i u ovom slučaju. Kamerunac je na ovaj način privlačio pažnju novinara na sebe, indirektno im ukazivao kome svoj glas treba da daju, i to mu je na kraju i pošlo za rukom.
Jokić je sa druge strane pokazivao da mu je do titule stalo koliko i do prošlogodišnjeg snega.
Neizvesna trka, bolja plej-of završnica i Mandelin efekat
Mandela efekat je pojava u kojoj velika grupa ljudi pogrešno zapamti isto iskustvo, a prvi put ju je opisala blogerka Fiona Brum koja se na jednoj konferenciji susrela sa grupom ljudi sličnih pogrešnih sećanja koje je i ona imala.
Jedan od najbizarnijih primera, pravi logo Monopola je ovaj sa desne strane
Prema njihovoj memoriji, Nelson Mandela, južnoafrički revolucionar i političar, umro je u zatvoru sredinom 80-ih godina. Njeni sagovornici su tvdili da se sećaju vesti, novinskih naslova i isečaka, dok je jedna od učesnica konvencije tvrdila da je čak uživo pratila televizijski prenos sahrane i uznemirujući govor Mandeline udovice.
Ništa ne bi bilo čudno da se konferencija nije održala 2010. godine a Nelson Mandela umro tek tri godine kasnije.
Ukoliko bi Nikola Jokić stigao do šampionskog prstena, vođeni partijama koje je pružao ove sezone, statistikom do koje je stigao, rekordima koje je oborio i uspesima koje je ostvario, na sličan način velika grupa ljudi mogla bi kreirati sliku da je on poneo i trofej „Majkla Džordana“.
Ono što bi još više moglo da „probudi“ ovu mogućnost je nikad neizvesnija „MVP trka“ do objavljivanja konačne odluke. Dva centra su se od polovine sezone iz nedelje u nedelju smenjivali na prvoj poziciji.
Jokić nije MVP ali može postati dvostruki šampion
Da je osvojio treću uzastopnu titulu, Nikola Jokić stao bi rame uz rame sa velikanima svetske košarke kao što su Bil Rasel, Vilt Čemberlen i Leri Bird.
Koliko bi to bila velika stvar treba posmatrati iz nekoliko perspektiva, da su to do sada uspela samo tri pomenuta košarkaša.
Rasel je još upamćen kao košarkaš sa najviše osvojenih titula. Centar Bostona tokom karijere „uzeo“ je 11 tokom karijere, izgubivši samo jedno finale.
Vilt Čemberlen poznat je po 100 poena koje je u dresu Filadelfije postigao Njujork niksima 2. marta 1962. godine
Leri Bird je tri puta bio MVP, tri puta NBA šampion i dva puta najkorisniji igrač finala.
Jokić nije uspeo da se izjednači sa ovim velikanima, ali se čini da to nije ni bio njegov cilj, „Džoker“ sa svojim timom želi NBA prsten, a možda i titulu svetskog šampiona sa reprezentacijom Srbije u septembru. Sve u svemu, šampionske titule bitnije su od onih za najkorisnije igrače.
