Црна Гора је вјероватно јединствен премјер у историји демократије да се истовремено поднесе иницијатива за изјашњавање неповјерења влади, да влада тражи укидање мандата Скупштине и да премијер тражи разрјешење вицепремијера. Адвокат Драган Шоћ објашњава који су могући излази из тог лавиринта.
Предсједник Скупштине Алекса Бечић (Демократе) сазвао је за 3. и 4. фебруар три ванредне сједнице, на којима би требало да се одлучује о разрјешењу вицепремијера Дритана Абазовића, скраћењу мандата парламенту и неповјерењу Влади.
Три иницијативе
Међутим, то аутоматски не значи да ће посланици изјашњавати о свим тим питањима.
Да би се то десило, прво се мора изгласати да та питања буду на дневном реду ванредних сједница. Један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић синоћ је наговијестио да можда неће бити кворума за одлучивање. Драган Шоћ каже за Спутњик да Скупштина треба да има кворум када се изјашњава о овако суштинским питањима за државу.
Посланике нико не може казнити ако одлуче да не буду у сали Скупштине Црне Горе 3. и 4. фебруара, када се буде гласало о разрјешању вицепремијера Дритана Абазовића, о скраћењу мандата парламента и неповјерењу Влади црне Горе, али су они плаћени да раде свој посао. Када су у питању овако круцијалне ствари за живот једне државе, како каже Шоћ, најмање што се може очекивати од посланика је да буду у згради парламента, па нек се изјашњавају по својој вољи.
“Рекао бих да ако нека група посланика буде избјегла изјашњавање по овако битним питањима то се зове уставни пуч”, каже Шоћ.
Како тумачити члан 103
Поводом саопштења из Кабинета премијера Црне Горе који позивајући се на цлан 103 Устава, наводи да највиши правни акт не даје могућност избора новог премијера без парламентарних избора и тврде како се током једног скупштинског сазива може бирати само једна влада и један премијер, Шоћ каже да су аутори саопштења лоше читали Устав.
“А шта би било да је умро премијер, не би се организовали нови избори, већ бирао нови”, констатује Шоћ, један од људи који су писали црногорски Устав.
Он објашњава да само ако се изгласа скраћење мандата Скупштини или се она распусти, слиједе обавезно нови избори и избор нове владе.
Он наводи примјер Италије, гдје се у току једног скупштинског сазива мијења више влада.
“У Скупштини нова влада се бира у оквиру постојеће скупштинске већине или може да је бира нека нова скупштинска већина која се формира. Нигдје не пише да се у оквиру једне скупштинске већине не може формирати нова влада“, каже за Спутњик Шоћ.
“Ако се у Скупштини смијени Влада, нигдје не пише да не може да се изабере нова. Ако се изгласа неповјерење постојећој влади, и неко добије мандат да формира нову, он то мора урадити за 90 дана. Тек ако у томе не успије, иде се на изборе и након њих се формира нова влада. У Црној Гори је слободно оно све што се не брани Уставом и законом”, прецизира адвокат.
Главна борба – ко ће бити премијер до ванредних избора
Шоћ је и сам био у више наврата посланик, и тврди да је посланички клуб коме је припадао, Народна странка, увјек био у сали Скупштине, али се могло десити да не гласају о неким предлозима закона који им нијесу одговарали, док је ово сада нешто сасвим друго и тиче се свих посланика и свих грађана Црне Горе.
“ДПС има за циљ да сруши владу Здравка Кривокапића и они ће највјероватније бити присутни када буде та тачка на дневном реду. Да ли има намјеру да сруши и потпредсједника Абазовића, видјећемо, као што ћемо видјети и да ли ће гласати за скраћење мандата Скупштине”, наводи Шоћ.
Он објашњава да ако посланици Скупштине Црне Горе изгласају скраћење мандата парламенту, предсједник државе је дужан да распише изборе у законом предвиђеном року.
Шоћ каже да му се чини да се сада главна борба води ко ће бити премијер до извјесних наредних парламентарних ванредних избора, можда већ у мају, јер ко је предсједник Владе, његова партија има институционалну предност у изборној трци.
Надмашили Италијане
Он примјећује да је ово, вјероватно, јединствен премијер у историји демократије да се поднесу три иницијативе одједном.
“Италијани су до сада били шампиони у обарањима владе у Европи, мада је код њих улога предсједника другачија, обзиром да је код нас предсједник Мило Ђукановић, тешко се може очекивати да лидери партије оду код њега и да се договоре о формирању владе. И последња италијанска влада је формирана на основу договора постигнутог код њиховог предсједника, није резултат избора. Чини ми се да смо последњом политичком кризом превазишли и италијански сценарио”, каже Шоћ.
Он подсјећа да ће одлуке о све три тачке на сједницама 3. и 4. фебруара бити валидне ако за њих гласа 41 посланик, толико их је довољно да буду у згради парламента за кворум.
Два дана Д у фебруару
У два дана у Скупштини ће се одржати три ванредне сједнице.
На првој, 3. фебруара у 11 сати, биће, ако се изгласа дневни ред, предлог премијера за разрјешење Абазовића и избор његовог насљедника.
Премијер је ту иницијативу поднио након што су коалиција „Црно на бијело“ , чији је Абазовић дио, и опозициони посланици тражили изгласавање неповјерења Влади.
На подршку опозиције, тог дана морало би да се рачуна како би за новог вицепремијера био именован министар финансија Милојко Спајић, којег је за ту позицију такође предложио Кривокапић.
Друга сједница ће се одржати 4. фебруара у 10 сати, и на њој би требало да се расправља и гласа о скраћењу мандата Скупштини које је јуче затражила Влада .
Трећа сједница ће се одржати истог дана сат касније – у 11 часова, а посланици би требало да одлучују о неповјерењу Влади и измјенама Закона о локалној самоуправи.
Иницијативе за прве двије сједнице поднијела је Влада, док су трећу тражили ЦнБ и опозиција.
Из највећих црногорских странака ДПС-а, Демократског фронта (ДФ) и Демократа још се не изјашњавају о иницијативи скраћења мандата Скупштини.
Према Уставу Црне Горе (члан 84), Скупштини мандат може престати прије времена – скраћењем или њеним распуштањем.
Предлог за скраћење могу поднијети шеф државе, Влада или најмање 25 посланика, а одлука о скраћењу доноси се већином гласова свих посланика.
Скраћење мандата парламенту као предлог за рјешење кризе власти прво је прије мјесец и по понудио ДФ, након што су њихови коалициони партнери Демократе и ГП УРА одбили предлог о формирању нове владе.
ДФ је тада за подршку том предлогу, који није био упутио парламенту, могао да рачуна на подршку опозиције, која је, као и тај политички савез, упорно позивала на расписивање ванредних избора.
Бобан Нововић
Извор: Спутњик
