Западне санкције прете да уздрмају руску економију. Потреси санкција осетили би се широм света од Европе до Африке у виду вец́е инфлације и несташице хране.
Француски министар финансија Бруно Лемер рекао је да су Европска унија и Сједињене Државе покренуле „економски рат“ против Русије, мислец́и на санкције Запада Москви које су одсекле земљу од међународних финансијских тржишта.
Такозвани економски рат доводи Русију пред финансијски крах, а рубља је пала на рекордно низак ниво у односу на амерички долар. То је навело Русе да стану у редове на банкоматима у нади да ц́е подиц́и готовину.
Међутим, не осећа само Русија притисак западних санкција, које су покренуте као одговор на рат руског председника Владимира Путина против Украјине.
Санкције наносе штету земљама од Египта до Немачке, које се у великој мери ослањају на пшеницу и природни гас обе стране у рату. ДW је размотрио шта би санкције Русији значиле за људе у другим земљама.
Повећање цена енергије
Цене нафте и природног гаса порасле су после још једне рунде западних санкција Русији током викенда, док су се трговци припремали за прекиде снабдевања из Русије, једног од највећих светских извозника нафте и гаса, и Украјине, велике транзитне земље за руски гас. До сада санкције нису биле директно усмерене на енергетски сектор, али трговци страхују да би Москва могла да узврати ограничавањем извоза нафте и гаса и да би санкције Запада на крају могле бити проширене – како би директно наудиле огромном и значајном руском енергетском сектору у земљи.
„Руске испоруке енергената су веома угрожене, било због тога што их је Русија укинула или због западних санкција“, рекла је Луиз Диксон, аналитичарка тржишта нафте у компанији Rystad Energy.
Такође постоји забринутост да би искључивање великих руских банака из платног система SWIFT могло учинити куповину руске нафте и гаса изузетно тешком. Европске банке Societe Generale и Credit Suisse су наводно обуставиле финансирање свих роба из Русије. То изазива забринутост многих у Европи, која више од трец́ине потребног гаса и око четвртине потребне нафте добија из Русије. Сваки прекид у снабдевању гасом могао би да остави Европљане без довољно гаса за грејање својих домова и са огромним рачунима за струју јер би комунална предузец́а морала да се муче да набаве гориво за производњу енергије. „Чини се да је утицај санкције на енергтски сектор мање озбиљан него што би могло бити. Али, да не буде забуне, постоје ризици од далеко горег исхода“, рекао је клијентима аналитичар Дојче банке Џим Рид.
Пораст цена хране
Kриза је такође појачала страхове у вези са залихама житарица као што су пшеница и кукуруз, као и уљарица. На берзи житарица у Чикагу цене и даље у порасту након што су у петак достигле максимум у последњих 12-13 година, а и цене кукуруза су такође повишене. Русија и Украјина заједно чине око 30% светског извоза пшенице, скоро петину трговине кукурузом и око 80% извоза сунцокретовог уља. Храна је други најважнији извоз Украјине – после гвожђа и челика. Обе земље су кључни добављачи пшенице за Блиски исток и Европу. Турска и Египат су највец́и увозници руске пшенице.
Kина је прошле недеље укинула ограничења на увоз пшенице из Русије – и сада пшеница из целе Русије може у Kину. Раније је то било могуц́е само из седам руских региона. Руске власти су већ почетком фебруара најавиле да ће Kина дозволити увоз пшенице и јечма из свих делова Русије. Одговарајуц́и договор постигнут је током посете председника Владимира Путина Kини почетком фебруара.
Рат у Украјини вец́ је пореметио извоз из црноморских лука, које се користе за отпрему житарица у Азију, Африку и Европску унију. Египат је у понедељак био приморан да поништи тендер за набавку пшенице – након што је добио само неколико понуда, и то по веома високим ценама. Стручњаци страхују да би руске војне операције додатно повец́але цене хране у земљама попут Либије, Јемена и Либана, где ионако постоји криза у вези са храном.
Инфлација ће наставити да бесни
За већину људи широм света, економски утицај рата у Украјини и санкција осетио би се у виду вец́е инфлације изазване углавном вишим ценама енергије, метала и хране.
Цене алуминијума су скочиле на рекордно висок ниво, премашивши врхунац из 2008. током глобалне финансијске кризе. Трговци страхују да би санкције Русији и узвратне мере Москве могле да поремете глобално снабдевање алуминијумом. Русија производи око 6% светског алуминијума. Снабдевање овим енергетски интензивним металом такође би било погођено вишим ценама енергије и несташицама струје, што би могло довести до затварања више постројења за прераду алумунијума.
„Најновији поремец́аји глобалног ланца снабдевања представљају кључни ризик и, у најмању руку, цене за ове робе ц́е вероватно остати повишене неко време, одржавајуц́и глобалну инфлацију виском – на дуже време“, рекао је Џејсон Туви из Capital Economics .
Руска инвазија ризикује да поремети глобални економски опоравак од пандемије, компликујуц́и ствари за политичаре од којих се очекује да пооштре понуду новца како би обуздали инфлацију која је била висока у земљама попут САД и Немачке – чак и пре рата.
Неизвесност око економског опоравка могла би на крају да одложи планове централних банака да подигну каматне стопе – што значи да би ултрајефтине хипотеке и лични кредити могли још мало да се задрже.
Извор: DW
