Црна Гора није имала или нема директну штету од промета великих количина наркотика у транзиту, који организују криминалне огранизације са нашег простора. Имала је и има огромну штету од оних количина које су остајале унутар државе, или су стизале из окружења ради даље продаје и ширења мреже уживалаца
Актуелна дешавања у вези са случајевима конзумирања психоактивних супстанци или опојних дрога у ЈУ „Какарицка Гора“ од стране њених корисника, изазвала је интересовање јавности.
Извјесно је да је случај инициран од опозиционих политичких партија на конференцији за медије, извјесно је да је дошло до конзумирања наркотика од лица која су у уговорном односу са том установом и извјесно је да је таквих дешавања било и у претходном периоду.
Очигледно раније то није ни било важно или се ради о законитости да зависници од психоактивних супстанци могу, током апстиненцијалних криза, поново посегнути за опојним дрогама, из различитих разлога.
Ко је крив што су показатељи конзумирања наркотика у Црној Гори на веома високом степену и указују на њихову приступачност, посебно малољетним лицима?
Ко је крив за доступност и употребу опојних дрога у распону од класичних до синтетичких производа, док та лица истовремено постају извршиоци и других кривичних дјела?
Важно је питање како је дрога унесена у установу, али је много важније одакле долази, ко је дистрибуира и на који начин стиже и до лица која су у поступку одвикавања у специјализованој институцији.
Током оперативне акције, деведесетих година прошлог вијека, тадашња корисница психоактивних супстанци, образована жена у зрелим годинама, у информативном разговору је рекла „не постоји никакав проблем да се купи, у вашем граду, веома квалитетан кокаин и хероин“ мислећи на један веома популаран туристички град на Црногорском приморју.
Та и многе друге индиције које су указивале на веома снажан продор опојних дрога на тржиште наше мале државе није схваћен озбиљно и све је препуштено примитивној и насилној транзицији која је красила црногорско друштво.
Није било тешко, у то доба, оперативно издвојити оне који су могли инвестирати у набавку наркотика у већем обиму и није било тешко предвиђети да ће те активности добити међународни карактер. Имали смо већ искуства са недозвољеним прометом нафте и цигарета тако да је промет опојних дрога испочетка искористио већ установљене носиоце, начине и руте.
Било је предвидљиво да ће тај новац почети да купује и људе различитих профила, а да је наведени „бизнис“ постао основно занимање и извор прихода за један број људи, са веома уочљивим стиловима живота.
Наш геостратешки положај је сигурно условио да будемо интересантни за ту врсту криминалитета, али се Црна Гора морала много више потрудити да сведе све потенцијалне ризике на минимум, највише због својих грађана.
Црна Гора није имала или нема директну штету од промета великих количина наркотика у транзиту, коју организују криминалне огранизације са нашег простора. Имала је и има огромну штету од оних количина које су остајале унутар државе, или су стизале из окружења ради даље продаје и ширења мреже уживаоца.
Оне су у веома дугом временском пероду стварале домаће тржиште, кориснике и зависнике, од количина наркотика којима се плаћала логистика до плаћања за извршења најтежих кривичних дјела.
И када се утврђује нечија одговорност, треба рећи да је за овај проблем, његове узроке и последице највише крива Црна Гора и некадашње политичке гарнитуре, које су чиниле власт, а које из њима знаних разлога никада нијесу утицале да се изради озбиљна стратегија борбе против тог вида организованог криминала.
ЈУ „Какарицка Гора“ је у једном тренутку само била нужност и алиби због забрињавајућег броја зависника од психоактивних супстанци којима је потребна помоћ, док најновији подаци говоре да ће се та ситуација рапидно погоршавати.
(Аутор је дипломирани правник безбједности)
Ратко Контић
Извор: Дан
