Crna Gora nije imala ili nema direktnu štetu od prometa velikih količina narkotika u tranzitu, koji organizuju kriminalne ogranizacije sa našeg prostora. Imala je i ima ogromnu štetu od onih količina koje su ostajale unutar države, ili su stizale iz okruženja radi dalje prodaje i širenja mreže uživalaca
Aktuelna dešavanja u vezi sa slučajevima konzumiranja psihoaktivnih supstanci ili opojnih droga u JU „Kakaricka Gora“ od strane njenih korisnika, izazvala je interesovanje javnosti.
Izvjesno je da je slučaj iniciran od opozicionih političkih partija na konferenciji za medije, izvjesno je da je došlo do konzumiranja narkotika od lica koja su u ugovornom odnosu sa tom ustanovom i izvjesno je da je takvih dešavanja bilo i u prethodnom periodu.
Očigledno ranije to nije ni bilo važno ili se radi o zakonitosti da zavisnici od psihoaktivnih supstanci mogu, tokom apstinencijalnih kriza, ponovo posegnuti za opojnim drogama, iz različitih razloga.
Ko je kriv što su pokazatelji konzumiranja narkotika u Crnoj Gori na veoma visokom stepenu i ukazuju na njihovu pristupačnost, posebno maloljetnim licima?
Ko je kriv za dostupnost i upotrebu opojnih droga u rasponu od klasičnih do sintetičkih proizvoda, dok ta lica istovremeno postaju izvršioci i drugih krivičnih djela?
Važno je pitanje kako je droga unesena u ustanovu, ali je mnogo važnije odakle dolazi, ko je distribuira i na koji način stiže i do lica koja su u postupku odvikavanja u specijalizovanoj instituciji.
Tokom operativne akcije, devedesetih godina prošlog vijeka, tadašnja korisnica psihoaktivnih supstanci, obrazovana žena u zrelim godinama, u informativnom razgovoru je rekla „ne postoji nikakav problem da se kupi, u vašem gradu, veoma kvalitetan kokain i heroin“ misleći na jedan veoma popularan turistički grad na Crnogorskom primorju.
Ta i mnoge druge indicije koje su ukazivale na veoma snažan prodor opojnih droga na tržište naše male države nije shvaćen ozbiljno i sve je prepušteno primitivnoj i nasilnoj tranziciji koja je krasila crnogorsko društvo.
Nije bilo teško, u to doba, operativno izdvojiti one koji su mogli investirati u nabavku narkotika u većem obimu i nije bilo teško predviđeti da će te aktivnosti dobiti međunarodni karakter. Imali smo već iskustva sa nedozvoljenim prometom nafte i cigareta tako da je promet opojnih droga ispočetka iskoristio već ustanovljene nosioce, načine i rute.
Bilo je predvidljivo da će taj novac početi da kupuje i ljude različitih profila, a da je navedeni „biznis“ postao osnovno zanimanje i izvor prihoda za jedan broj ljudi, sa veoma uočljivim stilovima života.
Naš geostrateški položaj je sigurno uslovio da budemo interesantni za tu vrstu kriminaliteta, ali se Crna Gora morala mnogo više potruditi da svede sve potencijalne rizike na minimum, najviše zbog svojih građana.
Crna Gora nije imala ili nema direktnu štetu od prometa velikih količina narkotika u tranzitu, koju organizuju kriminalne ogranizacije sa našeg prostora. Imala je i ima ogromnu štetu od onih količina koje su ostajale unutar države, ili su stizale iz okruženja radi dalje prodaje i širenja mreže uživaoca.
One su u veoma dugom vremenskom perodu stvarale domaće tržište, korisnike i zavisnike, od količina narkotika kojima se plaćala logistika do plaćanja za izvršenja najtežih krivičnih djela.
I kada se utvrđuje nečija odgovornost, treba reći da je za ovaj problem, njegove uzroke i posledice najviše kriva Crna Gora i nekadašnje političke garniture, koje su činile vlast, a koje iz njima znanih razloga nikada nijesu uticale da se izradi ozbiljna strategija borbe protiv tog vida organizovanog kriminala.
JU „Kakaricka Gora“ je u jednom trenutku samo bila nužnost i alibi zbog zabrinjavajućeg broja zavisnika od psihoaktivnih supstanci kojima je potrebna pomoć, dok najnoviji podaci govore da će se ta situacija rapidno pogoršavati.
(Autor je diplomirani pravnik bezbjednosti)
Ratko Kontić
Izvor: Dan
