Јавност и медији с великом пажњом прате наименовања у новој Влади, посебно ако се на високим функцијама појављују стари кадрови из редова ДПС, СД, СДП, …
Дакле, не ради се о кадровима који су прије последњих избора прешли у побједничке партије нове власти, већ онима који се и даље налазе у орбити партија старог режима, којима су припадали а које су им омогућиле одлична радна мјеста на високим функцијама.
А сада, и даље напредују по хијерахијској љествици.
Дакако, морамо се подсјетити да су у временима владавине ДПС-а за било каква именовања, од кафе-куварице до положаја највишег ранга, морала проћи строга селекција на идеолошкој, националној и партијској основи.
Они који су били неподобни по тим основама нису имали могућност запослења, стручног усавршавања и напредовања.
Радило се, дакле, о чудовишној дискриминацији чије последице нису саниране.
Ако министарства буду правила комбинаторике за највиша именовања од тренутно запослених у државним органима, на функције ће бити изабрани они који су прошли тестове идеолошке, националне и партијске подобности ДПС-а јер других кадрова тамо мало има.
Они други, „неподобни“, су и даље „на вјетрометини“ или на мјестима који не одговарају њиховој стручној квалификацији.
Многи на Бироу рада, гдје таворе у бесмислу.
Зато се и дешава то што се дешава, скандали и бура око наименовања.
Тако је један портал недавно објавио именовања 26 кадрова ДПС-а и СД-а при министарствима нове Владе, наводећи да ће обавијестити јавност ко ће бити додатно именован.
У исто вријеме, опозициони ДПС са сателитима се не либи да данашњи режим власти назива непријатељским и издајничким, а поједине политичаре из партија власти: четницима и клерофашистима!?
У овом случају се ради о наставку ултрашовинистичке реторике коју је режим Ђукановића узгајао и пласирао дугих 30 година.
ДПС и његови сателити оптужују нову власт која је тек на почетку свог мандата, мада је комплетан државни апарат и даље крцат чиновницима који су прошли тестове подобности ДПС-а. Интересантно, зар не?
Гдје из јавне управе није уклоњен вишак радника који можда достиже и 50 одсто, а помамљени синдикати траже да се свима њима и даље дижу плате, иако су плате у јавној управи 70 одсто веће од оних у реалном сектору привреде!?
Седамдесет одсто, и то је мало?!
Једино што грађане, који су били опозиција политичком сатанизму Ђукановића и тешко пострадали од њега, држи у нади је обећање премијера Спајића да ће бити нове инвестиције и нова радна мјеста у реалном сектору привреде.
У контексту ситуације, уопште није чудно што свако појединачно наименовање ДПС кадрова на нове функције при министарствима у Влади прво изазива медијску експлозију, а потом и вулканску огорченост јавности и народа.
При чему, констатује се да је таква пракса у скоро сваком министарству, неважно од партије којој је то мјесто припало, што је посебно интересантно.
Ако се таква пракса настави, не треба бити видовит да ће огорчење народа утицати на ново мијешање политичких карата и радикално измијенити рејтинге партија које су данас у власти.
Уколико се концепт промијени, те приоритет стави на демонтажу старог система државне управе, њено редуцирање на оптималан број чиновника и улазак у те системе оних који су у вријеме режима Ђукановића били неподобни те нису имали могућност запослења и професионалне афирмације, ситуација ће ићи у позитивном смјеру.
И наравно, акценат на отварању радних мјеста у реалном сектору привреде, на чему инсистира премијер Спајић.
Нова парламентарна већина ће се морати одлучити по том питању, јер је за нове кораке неопходна политичка воља.
За сада те политичке воље нема, јер се многобројне партије власти не осврћу на режиране побуне синдиката које убијају реални сектор привреде и „вежу руке“ Влади, нити на потребе десетина хиљада грађана које је режим Ђукановића третирао као „пету сорту људи“.
Војин Грубач
