Кад смо се договорили да је пјевање Немањићима у Црној Гори – скандалозно?

Ратнохушкачки медији бивше ДПС власти оркестрирано су јуче, у све дипле, издували анти-српску мржњу коментаришући приредбу у даниловградској Гимназији као – скандалозну! А скандалозна је, по њима, зато што су на поменутој приредби дјеца пјевала Косову, Обилићу и Немањићима!? Овакав репертоар је у овим медијима назван још и – промоцијом антицрногорства!?? Па су у истом надахнућу интервјуисали људе (бивше функционере ДПС власти) који су се силно чудили – шта би ово са нама?

Немањићи (Фото: djurdjevak.com)

Елем, запрепаштећи над сломом црногорског идентитета појавом ових косовских и немањићких пјесмица у нашим школама, ове канте за идеолошке отпатке, назване тобож медијима – звекнуле су урлик подјела и братомржње, гнушајући се ових историјских тема које излазе из самих темеља црногорске историје.

Зашто је скандалозно да црногорски школарци пјевају Косову и Обилићу када Његош управо пјева:

”О да ми је очима виђети, Црна Гора изгуб да намири

Тад би ми се управо чинило да ми свјетли круна Лазарева

Е слетио Милош међу Србе…”

Или

”Ал су мишца и име црногорско

Ускрснули са косовске гробнице

Ђе Обилић над сјенима влада…”.

Дакле, има ли моралног, правног или логичног разлога да црногорски школарци не рецитују или не пјевају – баш рецимо ове пјесме? Има ли?

Зашто наши гимназијалци не би пјевали Немањићима, када Његош на почетку свог спјева ”Лажни цар Шћепан Мали” пјева: ”Весели се праху Немањића, Немањића и Гребљановића…” ? Зашто?

Зашто би помен Немањића у нашим школама била промоција анти-црногорства ако краљ Никола пјева:

”А да нам је она љепша

Слобода је ресит мора

Слободе је колијевка

Немањина Црна Гора”…

Потпуно је легитимно да има грађана Црне Горе којима се ове чињенице из историје Црне Горе – једноставно не свиђају. Естетски, идеолошки или како већ… не воле ова документа из црногорске историје. То је у реду. Има дакле, овдје и тамо неких…таквих. Али, господо драга, када сте се са нама договорили… кад смо се то заједнички договорили да се одрекнемо сопствене историје, и да је – што је још горе – прогласимо за поништење или омаловажавање самих себе?

Милија Тодоровић