Нисам имао времена за оца
Да га храним, васпитавам и облачим
Да не би ноћу назебао
Никад га јорганом нисам покривао
Обузет неким мислима
Без мене је растао
Без мојих савета и препорука
Кроз живот се сам пробијао
Ниједну пару да му дам
Девојку у град кад је изводио
Онога јутра кад је умирао
Ни играчку му нисам купио
(Иван Новчић, “Доручак са Диогеном“)
