Мисли из Његошеве биљежнице
Када се умно сјеме са земље истреби и буде собрано великим сјејатељем, онда ће пусти шар земаљски, лишен свемогућега попеченија, са својега мјеста паднути, лишити се сунчаних лучах, пустити се да тумара по мрачнима воздушнима волнама, као сјен блудеће тиквине, што плута по мрачној дубини немирних волнах.
Бадава луче сунчане падају косо на два слеђена полуса, не могу из њихове окамењене утробице цвијета измамити , нити зно клицем зачети
Јошт идеја људска тепа у колијевци нарјечјем ђетинским
Бесмртни духови који светим електризмом излећу уза зраке свјетовах, како млади паук на прољетње јутро што вјешто пуза уз своју непримјетну жицу, која ниче из арке старога храма
Човјек је немирни атом, трунак, занешени из некаква вишега свијета, но ништожношћу заробјен у њене вјеси постављен.
